Од дедине пекаре до познатог бренда у категорији слаткиша прошло је тачно 60 година. Александар Стамевски и супруга Соња су трећа генерација у породичној фирми у којој свакодневно настаје мноштво разноврсних слаткиша. Они се надају да ће и њихова деца, Сандра и Кристијан, наставити породични посао

Прича Стамевских личи на филмску – деда је још педесетих година прошлог века, у ондашњој СФРЈ, дошао из Македоније, из околине Тетова, у Стару Пазову. Стигао је са супругом, троје деце и два кофера. Једино што је знао да ради био је пекарски занат, јер је још као деветогодишњак отишао у Бугарску и тамо постао пекарски шегрт. Временом је пазовачка пекара „Тетовац“, отворена 1953. године, стекла углед и свој карактеристичан имиџ – одличан хлеб и пециво. Деда је радио четрдесетак година, један од његових синова се полако укључивао у посао.

– Био је то мој отац који је после спортске каријере још 25 година провео на руководећој позицији у фабрици, али је паралелно са тим почео да помаже деди око пекаре. Посао се одржао и ја сам ту, практично, трећа генерација која тој традицији даје сасвим нови, савремени печат – прича Александар Саша Стамевски.

Реч је о једном од веома успешних предузећа за производњу ручно прављених колача и торти „Стамевски“ у Србији и о породичном бизнису којим се данас баве Александар и супруга Соња. Александар (40) је завршио менаџмент, а Соња (36) психологију. Обоје су се бавили и манекенством деведесетих година – Соња мало више и озбиљније, а Саша, како каже, више као хобијем, па се и данас понекад појављује на модним пистама.

– Соња и ја смо имали тада још једну делатност – била је то ера отварања бројних пржионица кафе, па је могло и пристојно да се заради у послу са кафом – каже Александар.

Екипа Економетра посетила је породицу Стамевски у Старој Пазови и имала прилику да се на лицу места увери у начин припреме слаткиша који су већ постали познати широм целе Србије.

Опширније у штампаном издању