Држава као да није наклоњена малом бизнису јер га од самог старта оптерећује порезима и другим дажбинама, чему треба додати и повећане трошкове због скупих кредита
Пословна клима у Србији још није повољна, а проблем је у томе што се не може унапредити једнократним мерама економске политике ни потезима власти на кратак рок, већ осмишљеним завршетком преосталих транзиционих послова. При томе се не сме губити из вида да је добра пословна клима битан предуслов одрживог привредног напретка Србије – истакао је проф. др Петар Ђукић у уводном реферату на округлом столу: Пословна клима у Србији и прикључење ЕУ, који је 8. јуна организовао Факултет за трговину и банкарство БК Универзитета, који је окупио економисте и пословне људе. Како се могло и очекивати, универзитетски професори су акценат стављали на макроекономски оквир, док су предузетници говорили о конкретним проблемима, упозоравајући да држава не стимулише развој малог и средњег бизниса,и средњег бизниса, упркос прокламацијама. Проблеми су бројни: високи порези, неповољно финансирање обртног капитала, одсуство институција за нефинансијске услуге, попут консалтинга, информисања, едукације…
Кад је реч о макроекономији, неизбежно је упозорење да је инфлација висока, јер је у првих пет месеци, мерена ценама на мало, износила 5,7 одсто. упркос прокламацијама. Проблеми су бројни: високи порези, неповољно финансирање обртног капитала, одсуство институција за нефинансијске услуге, попут консалтинга, информисања, едукације…
Пошто малопродајне цене расту по просечној месечној стопи од 1,45 одсто, то даје годишњи ниво инфлације од око 15 одсто. Отуд и разумљива бојазан да ће ојачати инфлаторна очекивања.
Тешко до посла
Посебно је упозорено на високу стопу незапослености од чак 32 посто и на то да посао тражи око 992.000 лица. На жалост, проблем незапослености ће још дуго бити актуелан јер директно зависи од повећања економске снаге привреде. А опоравак српске привреде од 2000. године до сада је веома спор. Тако је, на пример, индустријска производња у 2005. години, и поред повећања од око шест одсто у односу на 2000. годину, и даљенижа за око 12 одсто у поређењу са нивоом производње из 1998. године.
Један од разлога је велика увозна зависност, што је наш вишегодишњи проблем, али се на то наслања и проблем ограничених извозних потенцијала. То доводи до великог спољнотрговинског дефицита и заоштрава проблем спољњег дуга који сада износи 17 милијарди долара. У том дугу је и ново задужење од око седам милијарди долара, подсећа проф. др Млађен Ковачевић, настало у прошлих пет година. Сличне примедбе изнео је и проф. др Зоран Попов, који се заложио за озбиљну ревизију економске политике, како би се обезбедио привредни раст и смањење незапослености.
