Фискални савет Републике Србије је крајем овог септембра негативно оценио предложене законске измене којима се, поред укидања закона о привременом смањењу пензија, укида и формула за усклађивање пензија и Влади даје дискрециона могућност да исплаћује „новчано увећање” уз пензију.
Да подсетимо, реч је о формули која се деценијама примењује не само у Србији, већ и у другим европским земљама, по којој се пензије усклађују (у Србији) два пута годишње, 1. априла и 1. октобра, према расту трошкова живота и бруто домаћег производа. Уместо тога, држава је одлучила да сама одређује када и колико ће повећати пензије, са образложењем да ће то бити „у складу са могућностима државе“.
Зато је Фискални савет упозорио да би предлог да се укине формула за усклађивање пензија угрозио предвидивост која карактерише европске пензијске системе, чиме би се пензијски систем Србије деградирао на ниво најнестабилнијих система у земљама Северне Африке и Блиског истока, наводи се у оценама које је Скупштини доставио Фискални савет о предлогу закона о изменама и допунама закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Савет је оценио да предлог да се уведе дискрециона могућност Влади да исплаћује „новчано увећање” уз пензију није у складу са принципима пензијског осигурања и крши принципе одговорне социјалне политике.
Предлог Фискалног савета је да Влада Србије повуче законске измене, како не би дошло до угрожавања једног од кључних економских и друштвених система у Србији. Видећемо да ли ће се то и догодити.
Али, овог септембра, нису промене захватиле само српски модел исплате пензија. И у Хрватској се интензивно расправља о реформи пензионог система. Детаљи још нису јавно саопштени, али будући пензионери страхују када виде како живе садашњи. Државно пензионо осигурање у Хрватској исплаћује тренутно 1.233.430 пензија, док је однос броја пензионера и запослених 1:1,2. Сваке године недостаје око 2,26 милијарди евра за покривање пензија, па се то додаје из државне касе. Просечна пензија у Хрватској износи око 345 евра, што, према писању хрватских медија, самцу који живи у изнајмљеном стану у Загребу није довољно за трошак изнајмљивања и за комуналне издатке. Одећа, култура, а све чешће и храна и лекови, спуштају се на дно листе приоритета.
Такође, подаци показују да је 53 одсто хрватских пензионера потонуло испод границе сиромаштва, а као посебна неправда доживљавају се такозване повлашћене пензије. У тим пензијама по посебним прописима има око 72.000 бранитељских, с просеком од 746 евра, али и 662 пензије бивших скупштинских посланика, уставних судија и министара, које су достигле просек од 1.275 евра. Ипак, од свих повлашћених пензија најчешће се јавно нападају пензије преживелих партизана и њихових удовица. Таквих пензија је око 12.000 и износе у просеку 366 евра.
Тај проблем различитих нивоа пензија, а посебно повлашћених пензија, до сада није желела да разрешава ни једна влада у Хрватској, свесна да је реч о социјалној бомби која може да експлодира и разбије баш владу. На несразмерност права које имају поједине друштвене групе упозорила је и Европска комисија, будући да је Хрватска чланица Европске уније, али до сада ништа конкретно није предузето.
Невероватно, али ове две приче о пензијама и пензионерима у Србији и у Хрватској, и неизвесности које оне подразумевају, дешавају се баш овог септембра, готово истовремено. Парадоксално – сви мисле да је мирно кад се оде у пензију, а изгледа, тек тада почињу муке и то у државној режији.
Р. Н.
У овом броју још и …
- УДРУЖEЊЕ СРMEК OРГAНИЗУJE СEMИНAР O ПOСЛOВНOJ ИЗВРСНOСTИ И ПРИМЕНИ EFQM МОДЕЛА: Нова знања о стандардима квалитета
- Обука инжењера за примену дигиталних технологија
- ДРИМСКО-ЛИМСКЕ ХИДРОЕЛЕКТРАНЕ ОБАРАЈУ РЕКОРДЕ: Више струје из хидропотенцијала
- EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (5): Предузетници новог миленијума
- Следећи број Економетра излази 6. новембра 2018.
