Novu 2011. godinu čekaćemo sa istim platama, ali nižim standardom, jačim evrom, većim minusom u državnoj kasi, ali i još većim problemom nelikvidnosti u privredi. Proizvođači najavljuju i rast cena, jer skok proizvodnih troškova više ne mogu da “peglaju” bez obzira na to što domaća tražnja pada

Dok ekonomska teorija kaže da je za izlazak iz krize dovoljno da samo jedno tromesečje privreda zemlje bude u plusu, ekonomska realnost daleko je pesimističnija od ove definicije iz udžbenika. Za razliku od Republičkog zavoda za statistiku, koji je još pre nekoliko meseci objavio kraj recesiji u Srbiji, privrednici i ekonomisti sa kojima smo razgovarali, nažalost, ne nadaju se da će tu rečenicu moći da izuste ni do kraja tekuće godine. Sudeći po njihovim izjavama i nakon što je državna statistika objavila kraj recesije i posle krize čeka nas – kriza.

Iako je statistika nacionalnih računa ista, pesimisti i optimisti je različito čitaju. I dok za kreatore ekonomske politike rast bruto domaćeg proizvoda od 0,6 odsto u prvom kvartalu predstavlja signal oporavka, za ekonomiste je ovaj pomak vidljiv samo zbog prošlogodišnjeg velikog pada. Identična situacija je i sa industrijskom proizvodnjom koja je u prvih pet meseci porasla za nešto više od pet odsto. Čak i ako rast BDP-a bude 1,5 odsto, to neće biti dovoljno da nadoknadi prošlogodišnji pad privrede od bezmalo tri procenta.

Naši sagovornici strahuju da ćemo Novu godinu čekati sa istim platama, ali nižim standardom, jačim evrom, većim minusom u državnoj kasi od planiranih 4,75 odsto, koliko je dogovoreno sa MMF-om i još većim problemom nelikvidnosti u privredi. Proizvođači, nažalost, najavljuju i rast cena, jer skok proizvodnih troškova, više ne mogu da “peglaju” bez obzira na to što domaća tražnja i dalje pada. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, promet robe u trgovini na malo u prvih pet meseci ove godine manji je za 7,5 odsto nego u istom periodu lane. Pojedini ekonomisti strahuju da bi porast inflatornih očekivanja kod privrednika, kao i slabljenje dinara, mogli da ugroze projektovanu stopu inflacije koju je Narodna banka Srbije ograničila u rasponu od četiri do osam odsto. Takvog mišljenja je Nebojša Savić, profesor na FEFA univerzitetu.

– Ukoliko dinar bude nastavio da slabi bojim se da će se to preneti na rast cena – kaže naš sagovornik koji je uveren da Srbiju trenutno zapljuskuje drugi talas svetske ekonomske krize.

Opširnije u štampanom izdanju