… i šta su oni rekli njemu u Palati Srbija, u sali Jugoslavija 12. maja, na prvom u nizu sastanaka koji bi trebalo stalno da se održavaju, kako bi se reforme sprovodile
Susret predstavnika Vlade Srbije i biznismena
Ovo je otvaranje stalnog dijaloga“, rekao je srpski premijer Aleksandar Vučić 12. maja, na sastanku sa bankarima kojim su otpočeli maratonski razgovori sa predstavnicima banaka, stranih investitora i privrede, podeljeni u četiri sesije: u 13 časova bankari, u 14,30 strane kompanije, u 16 časova građevinske kompanije i u 18 časova domaće kompanije. Kraj susreta i razgovora: 22,24 h. Mesto događanja: Palata Srbija (nekadašnji SIV ili Palata federacije) a sala – Jugoslavija. Te zemlje više nema, ali je nazive administracija zadržala, nešto zbog inercije, a nešto možda i iz nostalgije. I tu bi se moglo reći da je kraj podsećanjima na bilo šta iz prošlosti. Sve ostalo je bilo novo.
Bankare, naprimer, u tolikom broju nije skoro okupio neko iz vrhovne ekonomske vlasti, kako bi sa njima vodio „masovni“ dijalog, razume se, sa saradnicima: ministar finansija Lazar Krstić, ministarka saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović, ministar za rad i zapošljavanje Aleksandar Vulin, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, viceguverner NBS Veselin Pješčić, predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić i gradonačelnik Beograda Siniša Mali.
Subvencionisani krediti
Glavni razlog okupljanja i razgovora bio je paket mera ekonomskih reformi kojima bi trebalo da se konačno krene u oporavak srpske privrede. Tema za bankare: subvencionisani krediti za mikro, mala i srednja preduzeća koje bi davale banke korisnicima, uz kamatu od pet do šest odsto, dok bi ostalo dodavala država. Tako bi kroz kredite trebalo da se plasira 1,2 milijarde evra, što je gotovo tri puta više od sredstava kojima su banke prošle godine kreditirale privredu Srbije (oko 330 miliona evra). Premijer Vučić je iskazao i svoju želju da ne bi trebalo da se taj novac troši na refinansiranje postojećih zajmova preduzeća, jer se time ne bi postigli očekivani efekti rasta, a postojala bi i opasnost da velike kompanije preko povezanih preduzeća pokupe novac. Zato je bolje da se direktno ide na finansiranje proizvodnog rasta i izvoza male privrede.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- ANKETA MAGAZINA BIZNIS: KAKO BANKARI OCENJUJU NAJAVU OSNIVANJA FONDA KOJI ĆE PREUZETI NENAPLATIVA POTRAŽIVANJA BANAKA
- VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
- PREDSTAVLJENI REZULTATI DELTA HOLDINGA ZA PERIOD JANUAR-APRIL 2014: Operativni profit Delte 16 miliona evra
- UREĐENJE TRŽIŠTA LEKOVA PREMA NAJBOLJOJ PRAKSI EU: Inicijativa udruženja Inovia
- Istraživanje Banke Inteza o socijalno -ekonomskom statusu : „Novo doba , trećeg doba “: Penzioneri su ekonomski značajan deo populacije
- IZ ISKUSTVA USPEŠNIH EVROPSKIH PRIVREDA: Stimulacije „na određeno vreme“
- DA LI DRŽAVAMA BIVŠE JUGOSLAVIJE PRETI DUŽNIČKO ROPSTVO: Dug zemalja bivše SFRJ dostigao 90 milijardi evra
- POSLOVNA SAZNANJA: Naučite da brojite do 50
- NIK VREDEN: PROFIT BREND (1): Zašto brendovi propadaju
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. juna 2014.
