Konsolidacija budžeta, smanjenje minusa u kasi i zaustavljanje rasta javnog duga, poreska i penziona reforma, nastavak saradnje sa Međunarodnim monetarnim fondom – izazovi su na koje će ekonomski deo nove vlade morati da pronađe odgovor

Prazna državna kasa, minus u budžetu koji je u prva četiri meseca bezmalo duplo veći od plana, skromni prihodi, izdašni rashodi, prekinut aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i javni dug veći od granice propisane zakonom – problemi su koji su ostavljeni u amanet novom ministru finansija i koji će ga sačekati već prvog radnog dana. Minusi će mu, zbog svega toga, u velikoj meri vezati ruke i skrojiti fiskalnu politiku.

Ni makroekonomske brojke, nažalost, neće mu ići naruku. Iako je nadoknađen veći deo februarskog pada industrije trend je i dalje silazni. Bez obzira na to što je u martu zabeležen desezonirani rast od čak 12,2 odsto, kumulativni pad posle prvog kvartala iznosi 5,9 odsto. Podbacili su osnovni metali, hemijska industrija i farmaceutski proizvodi, dok su prehrambena industrija, proizvodnja pića i metalnih proizvoda u stagnaciji. U najboljem slučaju, ekonomski rast ove godine iznosiće 0,5 odsto.

Uz sve to, po Zakonu o budžetskom sistemu vlada je dužna da kada javni dug pređe 45 odsto bruto domaćeg proizvoda predloži mere za njegovo vraćanje u propisima definisane okvire.

Fiskalni savet uveliko piše neku vrstu predloga mera uz pomoć kojih na srednji rok ovaj problem može da se reši, ali one nisu obavezujućeg karaktera za vladu. Ekonomskim stručnjacima je jasno da bez smanjenja budžetskog deficita nema ni smanjenja državnog duga, ali u praksi se dešava potpuno suprotno. Iako nadležno Ministarstvo finansija nije objavilo podatke o izvršenju budžeta u prvom tromesečju, prema nekim izvorima, minus na kraju marta bio je bezmalo 50 milijardi dinara. To znači da se dogodilo ono što je Fiskalni savet i predvideo, pa je jaz između prihoda i rashoda bezmalo dupliran u odnosu na plan.

Opširnije u štampanom izdanju