Zvučni naziv jednog od najznačajnijih dela Karla Marksa – Kapital, ili na nemačkom “Das Kapital”, dovoljno je provokativan još od 1867. godine kada je izašao iz štampe, da se, s vremena na vreme, aktuelizuje.

Najnovije “prozivanje” Marksa dogodilo se od 1. do 3. decembra, na Mokroj Gori, na Zimskom Vivaldi forumu Mokrogorske škole menadžmenta, čija je tema iz oblasti finansija upravo apostrofirala Kapital – “Kako steći, uvećati i sačuvati kapital”. Ako bi se u jednoj reči sumirao odgovor trodnevnih prezentacija, diskusija i razgovora, bila bi to reč: teško.

Od pre jednog i po veka do danas mnogo toga se promenilo u svetu rada i kapitala, ali su brojne nevolje ostale. Čedomir Antić, istoričar, tumačeći Marksovo delo, rekao je u svom uvodnom predavanju da je Marks bio protiv toga da vremenom dođe do velike razlike između onih koji imaju i onih koji nemaju. “Ali, postavlja se pitanje, kada govorimo o jednakosti, da li time negiramo osobine ljudi, jer jedni vole da nešto stiču, a drugi ne”, prokomentarisao je Antić.

Međutim, kako ima ocena da prošlih decenija potvrđuju Marksova upozorenja o eksploatatorskoj prirodi kapitala i stvaranju nejednakosti, stvara se i dilema da li je autor Kapitala bio futurolog ili ideolog? Na to pitanje, istoričar Antić ovako odgovara:

“Njegova ideja nije bila da bude futurolog, već da objasni društvene pojave. I on je u tome nastavljač filozofa Hegela. Ali, veliko je pitanje da li bi Marks prihvatio organizaciju koja je bila, na primer, boljševička ili kako bi on prošao da se tada tamo pojavio. I kod nas je Kardelj stvorio samoupravljanje sa idejom da prati mladog Marksa. Ali, stvar je u tome da teorije pomažu, ali ne mogu da zamene praksu. Kompjuteri su, na primer, osmišljeni 1921. godine, ali su zaživeli mnogo decenija kasnije, što autor nije ni dočekao”, naveo je Antić.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• Od Rimskog prava do danas najisplativije je ulaganje u nekretnine
• POČINJE PRIMENA IZMENA ZAKONA USVOJENIH U PROŠLE DVE GODINE: Koje su računovodstvene i poreske izmene u 2022.
• NOVI TRENDOVI RAZVOJA LIZINGA: Lizing u doba korone
• IVAN STOJANOVIĆ, DIREKTOR MARKETINGA I PRODAJE ZA POSLOVNE KORISNIKE U TELENORU: Nudimo „ključ u ruke“ za prelazak na novi model fiskalizacije
• MILENKO JANKOVIĆ, DIREKTOR MOL SRBIJA: Pripremili smo se za primenu regulative o biogorivima
• LJUBIŠA VELJKOVIĆ, PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA MILENIJUM OSIGURANJA: Regionalni razvoj je strateška orijentacija naše grupe
• ŽIVKO MUKAETOV, GENERALNI DIREKTOR I PREDSEDNIK UPRAVNOG ODBORA KOMPANIJE ALKALOID: Nastavićemo sa ulaganjem u ljude, nove tehnologije, istraživanje i razvoj
• SVETOSLAV ATANASOV, GENERALNI DIREKTOR COCA-COLA HBC SRBIJA: Svoju odgovornost dokazujemo konkretnim aktivnostima
• JAN–VILEM DOKHEJR, GENERALNI DIREKTOR KOMPANIJE DELEZ SRBIJA: Povećavamo ulaganja u prodavnice, ljude i usluge
• HENKELOVA FABRIKA U KRUŠEVCU JEDNA OD NAJSAVREMENIJIH: Primenili smo principe Četvrte industrijske revolucije
• TRŽIŠTE NAFTE I DALJE IZLOŽENO POTRESIMA: Novi soj – nova nestabilnost
• TV SLIKE I PRILIKE: Srpski praznični jelovnik
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. februara 2022.