Uvođenje centralizovane javne nabavke po generičkom nazivu INN nesumnjivo bi dovelo do ušteda u budžetu. Svetska banka procenjuje da bi te uštede u prve dve godine bile 50 miliona evra. Ali, sa druge strane, stručnjaci ističu, a i istraživanje kompanije Ernst & Young pokazuje, da su štetne posledice veće od potencijalnih ušteda
Sa rasprave vođene u Privrednoj komori Srbije, 27. juna
Najava o uvođenju centralizovanih javnih nabavki lekova na recept sa liste A i A1 po generičkom nazivu INN izazvala je buru reakcija u stručnoj javnosti, a rezultati pojedinih istraživanja pokazuju da su štetne posledice neminovne te da su gubici veći od ušteda, koje bi, slažu se svi, bile načinjene. Istraživanje kompanije Ernst & Young pokazalo je da bi uvođenjem INN tendera država mogla da uštedi oko četiri milijarde dinara tokom prve godine, ali bi gubici kao posledica svih negativnih efekata – nestašice lekova, neadekvatne terapije pacijenata, pada kvaliteta ponuđača, monopolizacije tržišta – gotovo u celosti poništili ostvarenu uštedu i iznosili bi 4,1 milijardu dinara. Taj podatak je prezentovala Sanda Savić, predsednica Odbora Udruženja za farmaceutsku i medicinsku privredu, na okruglom stolu Zdravstvena politika i javne nabavke lekova na recept – analiza rizika i efekata nabavke po INN-u, koji je organizovala Privredna komora Srbije sa Grupacijom proizvođača humanih lekova i Grupacijom nosilaca dozvole za lek, 27. juna 2017.
Ušteda 50 miliona evra
Naime, do sada su se lekovi nabavljali po zaštićenom, originalnom nazivu brenda, a neretko je na tenderima objavljivan i naziv kompanije koja je vlasnik leka. To na neki način neutrališe sistem centralizovanih javnih nabavki koji je uveden 2013. godine. Budući da konkurencije nema, sami ponuđači ne moraju da se ponašaju tržišno i uglavnom su cene lekova tek za nekoliko procenata niže od one koju država propiše da je maksimalna. Stoga je i Svetska banka, inače nosilac projekta uvođenja centralizovanih javnih nabavki lekova 2013., u svojim izveštajima navela da bi trebalo uvesti nabavku lekova po internacionalnom zaštićenom imenu (INN). Procene Svetske banke su da bi se, posebno u prve dve godine, napravile uštede od 50 miliona evra. Država bi trebalo da do 1. novembra, kada ističe rok za raspisivanje tendera, odluči da li će doći do ovih promena. Inače, RFZO je već započeo sa ovakvom nabavkom bolničkih lekova sa liste B i analize su pokazale da su napravljene značajne uštede.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- DRUŠTVENA ODGOVORNOST KAO STRATEŠKO OPREDELJENJE: Poslovanje i dobrobit zajednice
- JUBILEJ HE „ĐERDAP 1“ – USPEŠNIH 45 GODINA: Petina struje stiže sa Dunava
- ZAŠTO JE RAZVOJ PREDUZETNIŠTVA VAŽAN ZA SRBIJU: Kreativnost i ideje tri zaljubljenika u biznis
- SAVREMENE TEHNOLOGIJE I DIGITALNO BANKARSTVO (2): Digitalna transformacija je važna za banke
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Novi format revizorskog mišljenja
- MENADŽERSKI VODIČ: Lekcije sa osmehom
- DR ISAK ADIŽES: UPRAVLJANJE PROMENAMA (2): Kako da prihvatite i kontrolišete konflikt
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2017.
