Članovi kluba su u dobu između 25 i 45 godina, 95 odsto njih ima visoko obrazovanje, mnogi različite specijalizacije i doktorate. Većina osim maternjeg govori još dva strana jezika, a dobar broj poseduje duple pasoše, odnosno državljanstva. Boljih ambasadora od njih trenutno nemamo u svetu

Varljivo londonsko vreme po šablonu kiša – sunce, i tako više puta u krug, ozbiljno ometa moje nastojanje da na vreme stignem na druženje na koje sam pozvana. U gužvi kišobrana na Čering krosu, pitam se da nisam pogrešila, da li je sastanak zaista na ovom brodu u blizini Vestminstera, odakle već dopiru lagani zvuci evergrina. Mora da je greška, mislim, jer moja prethodna iskustva kažu da se Srbi u svetu uglavnom druže uz turbo folk i roštilj… Silazim na brod i u masi mladog, nasmejanog sveta prepoznajem svoje domaćine. Da, na pravom sam mestu, počelo je još jedno druženje članova Srpskog Siti kluba.

Tri talasa emigracije

Prema nekim procenama, u Velikoj Britaniji danas živi oko 70 hiljada naših građana, koji su ovde stizali u tri talasa. Prvi je politička emigracija koja je došla posle Drugog svetskog rata, krajem šezdesetih godina prošlog veka stigao je drugi talas radnika, koji je zemlju napustio iz ekonomskih razloga. Od devedesetih do danas ovde pristižu mladi, obrazovani i stručno isprofilisani kadrovi, od kojih većina, uz manji ili veći napor nalazi dobro zaposlenje i gradi kvalitetniji život nego što bi to bilo moguće u Srbiji.

Oni su specifični, od prethodnika se razlikuju po tome što svi besprekorno govore engleski jezik i što se u Velikoj Britaniji osećaju ravnopravno i spremni su da sudeluju u svim sferama društvenog i privrednog života. Ova nova dijaspora, iako nije nostalgična kao ona stara, kao i ona želi i uspeva da neguje bliske veze sa Srbijom.

Opširnije u štampanom izdanju