Минималне и просечне зараде у већини фирми су ниске, па би их требало повећати. Али, да би се то десило, држава треба да смањи доприносе и порезе на зараде и да побољша привредни амбијент. С друге стране, за нека занимања се трајно губи интересовање нових генерација и у тим областима тешко ће бити привући раднике, чак и платом. У чему је излаз и какве су перспективе
У првом кварталу ове године стопа незапослености у Србији је износила 14,8 одсто. Ипак, послодавци све чешће као горући проблем истичу мањак радне снаге, а листа дефицитарних занимања је све дужа. Међу разлозима које наводе саговорници магазина Економетар су одлазак младих у иностранство, у потрази за већим зарадама, слабо интересовање за одређене професије и образовни систем који не даје одговарајуће кадрове тржишту рада. Са друге стране, послодавци не крију да зараде у Србији, посебно у одређеним занимањима, нису довољне за пристојан живот, али високи државни намети их онемогућавају да понуде веће плате. Док једни мисле да би смањење пореза и доприноса на зараде утицало на то да се повећају плате и радници задрже, други привредници верују да ни то не би помогло јер се за нека занимања, једноставно, губи интересовање. Разне обуке које организује и Национална служба за запошљавање могу само делимично да поправе слику, али не и да реше проблем.
Мало интересовање за занате
Милош Турински, ПР једне од највећих платформи за проналажење посла Инфостуд, каже да је у последње време дошло до великих промена на тржишту рада у Србији. Велики број људи је, наиме, отишао из земље, запосленост је порасла, интересовања оних који траже посао су се променила, те се осећа велики дефицит радне снаге са нижим квалификацијама.
– Људи су свесни да са занатом који имају могу имати бољу зараду и услове рада у иностранству и зато се радије опредељују за овај корак. Са друге стране, све је мање заинтересованих за школовање и бављење одређеним занатима, а оно што се губи из вида јесте да се на неким позицијама заиста може добро зарадити. Тако је сада послодавцима веома тешко да пронађу куваре, фризере, завариваче, аутомеханичаре, возаче, браваре. Наравно, не нуде сви послодавци добре услове и добру зараду, па им је тиме теже да на тржишту рада пронађу квалитетног радника – објашњава Турински.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- РAСT ПOСЛOВAЊA НЛБ БAНКE БEOГРAД: Oдoбрeнo вишe oд 60 милиoнa eврa крeдитa
- ПРЕМА ОДЛУЦИ НБС, ИНСТАНТ ПЛАЋАЊЕ У СРБИЈИ ПОЧИЊЕ 22. ОКТОБРА: Уместо картице – мобилни све плаћа
- СРЕДСТВИМА ИЗ ПРЕТПРИСТУПНИХ ФОНДОВА ЕУ РАЗВИЈА СЕ СОЦИЈАЛНО ПРЕДУЗЕТНИШТВО: Сента ће добити социјално предузеће
- EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (4): Раст кроз иновације
- Следећи број Економетра излази 2. октобра 2018.
