Srpski trgovci i poslovni ljudi, posebno porodice kao što su Kurtovići, Gopčevići, Škuljevići i druge, koje su se od sredine 18. ili prve polovine 19. veka naselile u Trstu, zadužili su ovaj grad velelepnim građevinama. Poveljom Marije Terezije krajem 18. veka, Srbima u Trstu je odobreno da podignu svoju crkvu, osnuju crkvenu opštinu i otvore školu…
U Beogradu je 27. juna u Galeriji nauke i tehnike SANU otvorena izložba „Srpske palate u Trstu“, autorke Gordane Gordić, istoričarke umetnosti. I godinu dana ranije, ista tematska izložba, iste autorke, predstavljena je u beogradskom Etnografskom muzeju.
Zašto je važno da se uvek vraćamo podsećanju na srpska velelepna zdanja u Trstu? Razlozi su, pre svega, u tome što se vrlo malo zna o toj istorijskoj zaostavštini Srba u Trstu i što je taj grad, u blizini nekadašnje severne granice Jugoslavije prema centralnoj Evropi, bio najpoznatiji po šoping turama. A ta kupovina je podrazumevala sve: od farmerki, cipela, tašni, najlon košulja i mantila “šuškavca” do zavesa, stolnjaka i potrepština za kuću.
U takvom ritualnom šopingu koji se najčešće odvijao na čuvenoj pijaci Ponte Roso, malo ko je sa tezgi podizao pogled na zgrade koje okružuju čuveni buvljak. Zato je malo ko i primećivao da su raskošne građevine podizali pre dva veka znameniti srpski trgovci koji su živeli i radili u tada važnoj trgovačkoj luci – gradu Trstu. SFR Jugoslavije nema već 25 godina, a nešto više vremena je prošlo kako su Srbi prestali da idu u Trst u šoping. Onda kada su krajem osamdesetih godina, sa trga Ponte Roso nestale tezge, srpske palate su postale vidljive u punoj svojoj veličini. Sva je sreća da na gotovo svakoj od njih piše koji vlasnik ih je podizao, pa se tako mogu pročitati prezimena: Kurtović, Ivanović, Vučetić, Nikolić.
Kako navodi istoričarka Gordić u katalogu svoje izložbe „Srpske palate u Trstu“, srpski trgovci i poslovni ljudi, posebno porodice kao što su Kurtovići, Gopčevići, Škuljevići i druge, koje su se od sredine 18. ili prve polovine 19. veka naselile u Trstu, zadužili su ovaj grad velelepnim građevinama. Navodi se takođe da začetak razvoja savremenog Trsta pada u doba vladavine habzburškog cara Karla VI koji početkom 18. veka proglašava Trst za slobodnu luku, i tada počinje doseljavanje pomoraca, trgovaca i zanatlija iz različitih krajeva, među kojima je bio i izvestan broj Srba.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- Donacija Šnajder elektrika Teslinom muzeju
- Počela letnja sezona na Kopaoniku
- Letnja škola preduzetništva
- NIS uspešno započeo upotrebu mašine za podbušivanje
- REZULTATI ISTRAŽIVANJA „BANKARSKI RADAR“ KOMPANIJE A.T. KEARNEY: Evropsko bankarstvo na kritičnoj tački
- PREMA FINANSIJSKIM IZVEŠTAJIMA AGENCIJE ZA PRIVREDNE REGISTRE: Dobit u privredi 144 milijarde dinara
- MENADŽERSKI VODIČ: Ego je neprijatelj
- VEŠTINA KOMUNIKACIJE (II DEO): Sedam stvari koje klijenti očekuju
- PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (1): Delotvornost mora da se uči
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2016.
