Još od devedesetih godina industrijalizacija je gurnuta u zapećak, posle raspada zajedničke države, sankcija i bombardovanja. A onda je nakon 2001. godine usledio proces preterane liberalizacije i otvaranja naše privrede ka svetu, zatim privatizacija po svaku cenu i politika jakog dinara. Bila je to borba slona i mrava, kažu naši sagovornici. U takvoj situaciji kriza je samo dokusurila našu privredu

Na prvi pogled sve je isto i čini se da se u našoj privredi godinama ništa ne menja. I pre krize bila je u živom blatu, a recesija ju je samo dublje gurnula u mulj. Bez obzira na to što je rasta bilo i on se pre 2008. godine kretao po prosečnim stopama od pet, šest odsto – problem je što se on, baš kao i danas, uglavnom bazirao na uslugama. To je kao da iz tog mulja pokušavamo da izađemo čupajući sebe za kosu – tom metaforom su vrlo često ekonomisti opisivali situaciju u kojoj se srpska privreda nalazila. Proizvodnja je uvek bila manje isplativa. I nekako se uvek vrtela oko jedne velike firme. Tako je do 2008. godine nacionalne račune pomračivalo svako gašenje jedne od dve visoke peći u nekadašnjoj železari Ju- Es stil, a danas se kreatori ekonomske politike preznojavaju na svaku lošu vest koja dolazi iz Fijatove fabrike automobila iz Kragujevca ili centrale u Torinu.

U prilog tome da se godinama ništa ne menja govori i istraživanje bugarske agencije SeeNews gde se na listi 100 najbolje rangiranih kompanija iz regiona, po prihodima, nalazi i 10 firmi iz Srbije. Lista je manje-više očekivana, tu su: NIS, Fijat, EPS, Telekom, EPS snabdevanje, Termoelektrana Nikola Tesla, Srbijagas, Delez, Merkator i Idea. Dakle, osim velikih državnih kompanija, uglavnom monopolista, na spisku 100 najboljih su firme iz oblasti trgovine i telekomunikacija. Očigledno, osim Fijata, industrijske proizvodnje nema kod privatnih kompanija na listi, jer se od sedmog do desetog mesta nalaze tri velike trgovinske kuće u stranom vlasništvu, što znači da prihod ostvaruju u sektoru usluga.

Koliko god da smo na ovu situaciju navikli već nekoliko godina i da nam se čini da se ništa ne menja, naša analiza, međutim, pokazuje da je kriza žestoko „promešala karte“ u srpskoj privredi. Ivan Nikolić, saradnik beogradskog Ekonomskog instituta, za Magazin Biznis napravio je tabelu sa tri vremenska preseka koja najbolje pokazuju kako se krvna slika realnog sektora promenila. Kao što može da se vidi u tabeli, ovaj ekonomista upoređivao je današnji obim proizvodnje sa pretkriznim, zatim sa onim iz 2001. godine, a kao bazu je uzeo 1989. godinu.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• MESEC NOVEMBAR U ZNAKU MEĐUNARODNOG SAJMA NAMEŠTAJA: Obradujte Vaš dom
• NOVA USLUGA U OPŠTOJ BOLNICI MEDIGROUP: Potpuni zdravstveni skrining
• KAKO ONEMOGUĆITI MALVERZACIJE I ZAŠTITITI INVESTITORE I POVERIOCE: Fantom firme “pojele” 255 miliona evra
• UPOZORENJA STRUČNJAKA KOJI PRIPREMAJU PUBLIKACIJU MAKROEKONOMSKE ANALIZE I TRENDOVI: Srpska privreda dublje tone
• VESTI IZ PRIVREDNE KOMORE SRBIJE
• MEĐUNARODNI SAJAM PREDUZETNIŠTVA BIZNIS BAZA 2014.: Promocija razvoja preduzetništva
• REGIONALNI SAMIT „KAKO POKRENUTI EKONOMSKI RAZVOJ REGIONA I OPŠTINA“: Certifikacija – put razvoja lokalne ekonomije
• NALED I USAID: PRIVREDA PLAĆA 384 NEPORESKA NAMETA OD KOJIH SU 247 PARAFISKALNI: Pet koraka do reforme parafiskalnih nameta
• RADNI SUSRET ČLANOVA I PARTNERA NALED-A SA MINISTROM ODBRANE BRATISLAVOM GAŠIĆEM: Gradovi i opštine moći će da zakupe vojnu imovinu
• UVOĐENJEM SOS SISTEMA FRIKOM DUPLIRAO SKLADIŠNE KAPACITETE: Savremen način skladištenja – SOS
• VEŠTINA KOMUNIKACIJE: Uživajte u aktivnom slušanju
• NIK VREDEN: PROFIT BREND (5): Osvajanje velikih kupaca
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2014.