Ljudi su uglavnom zabrinuti jer ne znaju koji se sve podaci prikupljaju o njima. Neki podaci zaista jesu korisni, ali s druge strane, niko ne želi da žrtvuje previše privatnosti. Kako će se napraviti balans zavisi od kulturnog konteksta, zemlje i regulacija, objašnjavaju eksperti

Srinivasan Partasarati

Ne bih dozvolio da mi Big Data izaberu „srodnu dušu“, ali oni su važni u mnogim oblastima i sa njima možete bolje da predviđate događaje jer su svi modeli koji se prave zasnovani na dešavanjima u prošlosti, kaže na početku razgovora za Magazin Biznis Srinivasan Partasarati (Srinivasan Parthasarathy), profesor nauke o kompjuterima i biomedicinske informatike na Univerzitetu Ohajo u SAD. On je posetio Beograd i učestvovao u radu skupa posvećenom nauci o podacima “SAD – Srbija i zapadni Balkan u oblasti nauke o podacima (Data scinence)” od 26. do 28. avgusta.

Srinivasan Partasarati je jedan od uglednih američkih naučnika iz ove oblasti koji intenzivno sarađuje i sa srpskim naučnicima koji žive i rade u SAD. Voleo bi, kako kaže, da se ta saradnja proširi i na naučnike koji žive u Srbiji.

• Kako vidite ulogu malih zemalja ovog regiona u nauci o podacima?
– Srbija i druge balkanske zemlje su oduvek imale jaku tradiciju u matematici, a to je veoma važno za nauku o podacima. Dakle, vi imate jako dobar „sirov“ materijal, odnosno talente koji mogu da se razviju u značajne naučnike i istraživače. U tom smislu, Srbija mora da razmišlja kako da prikupljene podatke iskoristi za dobrobit celokupnog društva.

• Mogu li se danas lični podaci sačuvati?
– Veoma je teško danas videti među mlađim generacijama da neko ne poseduje mobilni telefon u Srbiji, ili drugom modernom društvu. Ako posedujete telefon onda se podaci o vlasniku sakupljaju skoro non-stop. Postoje, na primer, popularni fitbits pametni fitnes podaci, aplikacije o zdravlju koje mere koliko koraka dnevno prepešačite; sa stanovišta zdravstva, ta tehnologija je potencijalno veoma korisna. I Srbija kao društvo treba da vidi na koji način ti podaci mogu da se iskoriste za dobrobit društva. Naravno da prikupljanje podataka treba da bude regulisano i kontrolisano. Dakle, postoji s jedne strane dobar „kapital“, ali i rizik da se on zloupotrebi. Pravo pitanje je na koji način smanjiti taj rizik. Privatnost je zanimljivo pitanje. Individualna privatnost je veoma važna, ali svaki čovek ima svoje shvatanje te privatnosti. Možda je meni nešto sasvim u redu što vama nije.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• METALAC DOMAĆIN PANELA INDUSTRIJA 4.0 – NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE: Inoviraj, automatizuj i digitalizuj – ili te nema
• SAP WEST BALKANS O REŠENJIMA ZA UPRAVLJANJE KOMPANIJAMA Veštačka inteligencija će regrutovati kandidate za posao
• ISKOSA GLEDANO: Žene i deca
• ARTUR TUREMKA, GENERALNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTA BALKANA, MASTERCARD Beskontaktna tehnologija u Srbiji raste 154 odsto godišnje
• POSLOVNA SAZNANJA: Koliki može biti vaš subjektivni osećaj stresa
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (5): Kako se i kada pravi zaokret u poslovanju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2018.