Svi elementi koji su doveli do opadanja kamatnih stopa i dalje su prisutni. Prvi je inflacija, koja više nije jedan od glavnih ekonomskih problema, a kamatne stope su bile glavni instrument monetarne politike u borbi protiv inflacije. Drugi je potreba za finansiranjem ogromnih deficita u razvijenim zemljama, što težište monetarne politike pomera na izdašnu ponudu jeftinog novca
Srboljub Antić: Kamatne stope se sada koriste kao instrument za izlazak iz krize
Niske kamate su deo nove ekonomske normalnosti. Ovu tvrdnju u razgovoru za Magazin Biznis izneo je ekonomista Srboljub Antić, ranije stalni predstavnik Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu i ministar rudarstva i energetike u prelaznoj vladi 2000. godine. A odgovor na pitanje zašto će era jeftinog novca potrajati vrlo je jednostavan. S obzirom na to da javni dugovi razvijenih zemalja rastu, teško je verovati da će se političke elite odlučiti za znatniji rast kamatnih stopa, objašnjava. To je dodatni razlog što su niske kamatne stope deo nove ekonomske realnosti, smatra Antić:
– Nakon svake velike krize menjaju se okolnosti poslovanja. Negativno iskustvo krize iz 1929. godine, kada je restriktivna monetarna politika produbila i produžila krizu, izmenilo je ponašanje ekonomskih vlasti. Postalo je uobičajeno da se tokom krize i u postkriznom periodu primenjuje kombinacija ekspanzivne monetarne i fiskalne politike, uz snižavanje kamatnih stopa, kaže Antić i podseća da je svaka kriza u 21. veku bila praćena brzim rastom bilansa centralnih banaka i rastom zaduženosti razvijenih zemalja, pre svega zemalja rezervne valute.
– Kamatne stope, nominalne i realne, imaju trend snižavanja u proteklih 20 godina. Kriza 2020. godine, koja još traje, pokazala je da se kamatne stope i dalje koriste kao instrument za izlazak iz krize. Nizak i opadajući nivo kamatnih stopa (i nominalnih i realnih) u razvijenim zemljama, gde su kamatne stope centralnih banaka blizu nule ili čak nominalno negativne, donekle je limitirao njihovu upotrebu. Težište monetarne politike prebačeno je na ponudu novca.
• A šta ako dođe do ubrzanog oporavka svetske ekonomije?
– U slučaju brzog ekonomskog oporavka, očekuje se da će centralne banke zemalja rezervne valute i Evropska centralna banka (ECB) prvo usporiti rast ponude novca, dok se aktivnija upotreba kamatnih stopa može očekivati u nešto dužem roku.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- BRANKA PUDRLJA DURBABA, GLAVNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTE VIP MOBILE: Vreme je da otvorimo novo poglavlje u našem poslovanju
- ŠTA DONOSE IZMENE I DOPUNE ZAKONA O PDV-u KOJE SU STUPILE NA SNAGU 1. JANUARA 2021.: Nova pravila u prometu – od građevinarstva do virtuelnih valuta
- ŠTA MOŽEMO DA OČEKUJEMO OD NIS-a U 2021. GODINI?: Ulaganja vredna skoro 21 milijardu dinara
- VOJIN ĐORĐEVIĆ, KREATOR I OSNIVAČ BRENDOVA VODAVODA I GORKI LIST: Dobrobit zajednice mora da ima prednost u odnosu na kratkoročni profit
- PROJEKAT “STVARANO U SRBIJI”, POKRENUT PRE VIŠE OD POLA GODINE, BELEŽI ODLIČNE REZULTATE: Porodica čuvarkuća ima više od 500 proizvoda
- KAKO ĆE COVID-19 UTICATI NA PROMENE U RITEJL SEKTORU: Ritejl parkovi u kovid krizi imaju prednost
- NOVA KNJIGA LAZARA DŽAMIĆA „PUTEVI OKO ZNAKOVA“: Kako čitamo znakove kojima je naš put oivičen
- PISMO IZ KANADE NA PRAGU NOVE 2021.: Kad kriza zakuca na vrata
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. marta 2021.
