Posle više od 10 godina rada u Fondu, naš sagovornik smatra da je stanje u srpskoj ekonomiji najlošije, jer se odsustvo ili odugovlačenje reformi, uz nerazumevanje krize, prelilo u ogromnu i rastuću nezaposlenost. O najvećim propustima ovdašnje političke elite, ali i o tome gde je i MMF pogrešio i u čemu je tajna njihove popustljivosti tokom krize, Antić otkriva u razgovoru za Magazin Biznis

Srboljub Antić

Čitavu deceniju Srbija je bila i ostala zemlja koja se sporo menja, sa teškom političkom klimom, teritorijalnim problemima i slabom ekonomijom.

Ovo je zaključak ekonomiste Srboljuba Antića, nakon što se posle više od deset godina iz Vašingtona vratio u Beograd, gde je bio predstavnik naše zemlje u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF). Tu odgovornu poziciju na predlog Vlade Srbije odnedavno, umesto njega, obavlja Vuk Đoković, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu finansija. Šta se, osim imena države, promenilo od vremena kada je na predlog Mlađana Dinkića, tadašnjeg guvernera, Antić 2001. godine spakovao kofere, napustio srpsku prestonicu i pokucao na vrata zgrade u Pensilvanija aveniji u Vašingtonu?

– Priroda posla koji sam obavljao u MMF-u zahtevala je česte boravke u Srbiji, jer je zemlja uglavnom imala programe sa Fondom. To je značilo kvartalne misije na kojima sam učestvovao. Stoga moji utisci nisu bazirani na trajnom odsustvu, već na čestim dolascima i odlascima. Iako je bilo mnogo burnih i važnih događaja, promene su bile veoma spore, što se možda najbolje odslikava u dugim periodima opstanka ekonomski neuspešnih stranaka i njihovih lidera na vlasti. Umesto promena nesposobnih vlada posle četvorogodišnjeg ciklusa, političke partije su, delom zbog nesavršenosti političkog sistema, uspevale da opstanu na vlasti.

Opširnije u štampanom izdanju