Veliki doprinos Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu (ICE) u Beogradu u jačanju italijansko-srpske privredne saradnje. – Očekuje se masovno preseljavanje italijanskih firmi iz Rumunije u Srbiju

Zbog očekivanih promena statusa Rumunije, koja je na pragu Evropske unije, italijanskim privrednicima predstoji nova masovnija selidba. Kad se zna da u Rumuniji, pretežno u delu oko Temišvara, danas posluje sedam do osam hiljada mešovitih italijansko-rumunskih firmi i da će mnoge među njima, zbog očekivanog pooštravanja uslova poslovanja, morati da potraže neko drugo pribežište, gotovo svi misle na Srbiju. To će, po mišljenju mnogih, biti nova destinacija italijanskih “privrednih selica”.

Isto važi i za mešovite firme koje sada posluju u Bugarskoj, pošto će i ova zemlja u EU ući istovremeno kad i Rumunija. S obzirom na to da mi nismo baš blizu ulaska u EU, na nama bi, možda, mogla da se potvrdi ispravnost krilatice “Što gore, to bolje”.

O ovome, ali i o mnogim drugim pitanjima razgovarali smo sa direktorom Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu (ICE) u Beogradu, gospodinom Enrikom Barbijerijem.

Privrednu saradnju sa Italijom naša zemlja najefikasnije i najjednostavnije ostvaruje upravo posredstvom pomenutog instituta, čija je osnovna delatnost informisanje i dovođenje u vezu privrednika Italije i Srbije.

Na pitanje šta to ICE konkretno preduzima da bi podstakao italijansko-srpsku privrednu saradnju, gospodin Enriko Barbijeri prvo objašnjava da je ustanova kojom rukovodi u Beogradu produžena ruka italijanske vlade, odnosno, Ministarstva za spoljnu trgovinu. Reč je, dakle, o državnoj instituciji čiji je osnovni zadatak da promoviše ideje čiji je cilj da se domaće firme detaljno informišu o stanju u Srbiji i da, na osnovu toga, steknu uvid u mogućnost poslovanja. Bilo da se radi o trgovini, kooperaciji, proizvodnji ili investiranju. U svetu, kaže naš sagovornik, postoji sto deset ovakvih instituta i oni, u velikoj meri, utiču na povezivanje italijanskih privrednika sa svojim partnerima širom sveta.

Beograd prijatan za život

U vreme kada je naša zemlja bila pod sankcijama, malobrojne diplomate i predstavnici velikih inostranih firmi vikende su, najčešće, provodili u Budimpešti i Beču, pošto je atmosfera u Beogradu tih godina i za njih bila sumorna.

Kako je to danas, pitamo gospodina Barbijerija.

– Ne znam, ali mogu da zamislim kako je bilo u vreme koje pominjete. Ja sam u Beograd, dolazeći iz Tokija, svoj prvi dan u vašem gradu upamtio po tome što je upravo tog dana Slobodan Milošević otpremljen u Hag.

U Beogradu se, inače, odlično osećam. Ljudi su prijatni, a grad je veoma interesantan i, u poređenju sa nekim drugim svetskim metropolama, bezbedan. Ima mnogo manje kriminala nego u nekim drugim evropskim gradovima.

Naš sagovornik primećuje kako u Beogradu, pa i u čitavoj Srbiji, ima mnogo restorana sa italijanskom kuhinjom. Možda je baš zbog toga ICE u svoj ovogodišnji program rada uvrstio i manifestaciju “Nedelja italijanske gastronomije”. Sedam dana će se u hotelu Hajat, u oktobru, služiti najrafiniranija italijanska jela koja će pripremati ekipa vrhunskih kuvara iz Parme, svetinje mediteranske hrane. Ali, neće se ova manifestacija završiti samo na tome. Predviđeno je, kaže gospodin Barbijeri, da najveći italijanski kuvari koji će u oktobru boraviti u Beogradu u suštinske tajne italijanske kuhinje upute petnaest najtalentovanijih mladih srpskih kuvara. To se čini upravo zato da bi postojeći italijanski restorani u Srbiji bili još više – italijanski.

Kao najupečatljiviju ilustraciju onoga što je ICE, zajedno sa ambasadom Italije u Beogradu, u Srbiji i Crnoj Gori ostvario u prošloj godini, gospodin Barbijeri s ponosom ističe manifestaciju “Italija u Beogradu”. Tom trodnevnom, najvećem ikad održanom skupu te vrste u Beogradu, prisustvovalo je više od 900 vlasnika ili predstavnika čak 460 italijanskih firmi. Naravno, nisu svi učesnici te impozantne manifestacije na licu mesta sklapali konkretne aranžmane, mada je bilo i toga, ali je to bila dobra prilika da se poslovni ljudi dve zemlje upoznaju i da shvate u kojim oblastima i na koji način najlakše mogu da sarađuju. Slične manifestacije Italijanski institut za spoljnu trgovinu organizovao je još samo u Kini, Indiji i Turskoj.

Kako funkcioniše ICE?

Jednostavno. Pošto raspolaže velikom bazom podataka, kako o italijanskim tako i o našim preduzećima, svako ko je zainteresovan da posluje u Srbiji od instituta može da dobije odgovarajuće informacije i da stupi u direktnu vezu sa potencijalnim partnerom. Zahvaljujući angažovanju instituta, u Srbiji i Crnoj Gori proteklih godina boravilo je više desetina delegacija italijanskih privrednika. Ovome je, naravno, mnogo doprinela i ambasada Italije u Beogradu, koja tesno sarađuje sa institutom, a koja u svom sastavu ima veoma efikasnu ekipu koja se bavi privrednom i finansijskom problematikom.

Italijanska ambasada je poslednjih nekoliko godina ostvarila izuzetno velike rezultate na planu viza. Iako sve države-članice Evropske unije moraju da se pridržavaju šengenskog viznog režima, koji podrazumeva svestranu kontrolu svih podnetih zahteva, naši ljudi, posebno privrednici, do šengenske vize najlakše dolaze upravo preko italijanske ambasade. Broj odobrenih zahteva za izdavanje viza našim građanima za putovanje u Italiju iz godine u godinu je sve veći, što nikako ne znači da za Italiju važe neka druga pravila, nego samo govori o povećanoj efikasnosti rada konzularnog odeljenja italijanske ambasade. Italijani su, jednostavno, znatno povećali broj službenika koji rade na izdavanju viza, pa je čekanje na vizu svedeno na razumnu meru.

Avionom do Sombora

Od pre nekoliko godina, italijanske privrednike je posebno privlačila Rumunija. Iz više razloga. Njima je tamo sve bilo jeftino, a i izvesna srodnost italijanskog i rumunskog jezika je, bez sumnje, učinila svoje.

Zahvaljujući povoljnoj pravnoj regulativi, odnosno, pojednostavljenju postupka oko formiranja mešovitih italijansko-rumunskih preduzeća, gotovo svaki Italijan koji je iole držao do svog poslovnog duha, obreo se u Rumuniji i tamo započeo neki posao. Danas u Rumuniji posluje između sedam i osam hiljada italijanskih, prevashodno malih i srednjih preduzeća.

Prilagođavajući se standardima EU, Rumunija postaje sve nepovoljnija sredina za vlasnike stranih preduzeća, pa mnogi već razmišljaju da podignu sidro i krenu dalje.

Uz italijanske banke koje posluju u Rumuniji, za “najezdu” italijanskih privrednika u ovu zemlju veliku ulogu je odigrao i aerodrom u Temišvaru. Ovaj aerodrom je, uz pomoć i italijanskih privrednika, modernizovan, i veoma brzo postao je glavna destinacija poslovnim ljudima, naročito iz severoistočnog dela Italije. Da bi putnik iz Verone dobio kartu za let u Temišvar (i obrnuto) nekad treba potegnuti debelu vezu. Samo na ovoj relaciji nekad se dnevno obave i dva do tri leta. Bez brzog i efikasnog prevoza nema ni pravih poslova. Zbog toga grupa italijanskih privrednika priprema formiranje konzorcijuma koji bi investirao u aerodrom u Somboru. Ovaj donedavno vojni aerodrom, oštećen prilikom intervencije NATO, predat je na upotrebu civilnim vlastima. Ali, pošto ni Sombor, ni Vojvodina nemaju dovoljno novca za njegovo stavljanje u funkciju, u pomoć će, po svoj prilici, priskočiti Italijani. Nedavno, za vreme susreta italijanskog grofa Pijera Arvedija, vlasnika prekrasnog turističko-rekreativnog kompleksa “Kraljevska prepelica” u Doroslovu, kraj Sombora, sa našim poznatim košarkašem Željkom Rebračom, u Apatinu, kojem je, inače, prisustvovao i ministar za turizam i spoljnu trgovinu Bojan Dimitrijević, bilo je reči o aktiviranju somborskog aerodroma. Grof Arvedi već radi na okupljanju italijanskih poslovnih ljudi koji bi investirali u ovaj objekat.

Prema mišljenju gospodina Barbijerija, veliki podstrek za dalju privrednu saradnju Italije i Srbije predstavlja dolazak na srpsko finansijsko tržište nekoliko uglednih italijanskih banaka – banke Inteza, Unikredito i još nekih drugih. Zahvaljujući tim bankama italijanski privrednici će lakše moći da posluju, jer će moći da računaju na odgovarajuće kredite. Možda su upravo ove banke prethodnica masovnijeg dolaska italijanskih manjih i srednjih preduzeća u Srbiju. Jer, slično se, pre nekoliko godina, događalo i u Mađarskoj i, kasnije, u Rumuniji. U potrazi za jeftinijom proizvodnjom, što pretpostavlja jeftiniju ali kvalifikovaniju radnu snagu i manja poreska opterećenja, italijanske firme često premeštaju svoje fabrike, tragajući za “mestom pod suncem”. Danas je za mnoge to Rumunija, sutra bi to mogla da bude Srbija. Sa ovim se slaže i gospodin Enriko Barbijeri, naglašavajući da je i sada uočljivo sve veće prisustvo Italijana u Srbiji. Pošto su neke nesuglasice prevaziđene, privredna saradnja dveju zemalja dobija novi zamah, što najbolje potvrđuju primeri u Kragujevcu, Valjevu, Somboru i nekim drugim mestima.

Slobodan Aleksendrić