Ako bi svaki od četiri miliona Srba, koliko ih ima u svetu, poslao svojim inostranim prijateljima samo jedan mejl o bilo čemu lepom u Srbiji, bio bi to najefikasniji marketing za ugled i prosperitet naše zemlje

Čovek koji, osim možda kao turista, nije izbivao izvan granica domovine, teško može da razume šta znači ozbiljno oboleti od nostalgije. Uspešna karijera, visoki standard i društveni ugled stečeni u dalekom svetu, mala su uteha za čežnju koja svakoga, pre ili kasnije, uhvati u čelične stege i nikako ne pušta.

Milorad Miša Ćirić, čovek zanimljive poslovne biografije, pronašao je jedinstven, sasvim originalan način da obnovi i učvrsti veze Srbije i naših ljudi koji su svoje sudbine vezali za daleki svet. Svojevremeno dobar američki đak i uspešan poslovni čovek u oblasti međunarodnog menadžmenta, marketinga i trgovine, usko specijalizovan za ekonomsku diplomatiju i javno govorništvo u poslovnim komunikacijama, posle tragične 1999. godine vratio se u SAD kao predstavnik združene privrede ondašnje SRJ. Dobio je zadatak da pokuša da što više naših proizvoda plasira u tzv. NAFTA regiju slobodne trgovine, Kanadu, SAD i Meksiko.

Frula na Kineskom zidu

Uzori Miše Ćirića u ekonomskoj diplomatiji kojom pokušava da promoviše Srbiju u svetu jesu Sveti Sava i vladika Nikolaj Velimirović. Obojica su, kaže, kao monasi, bez sredstava putovali i govorili o svojoj zemlji. U ofanzivnoj ekonomskoj diplomatiji, meni kao Valjevcu, uzor je proslavljeni vojvoda Živojin Mišić koji je bez dovoljno municije i ljudstva 1914. izdao komandu: ”Svi u napad“ i ušao u legendu kao pobednik Kolubarske bitke. Zato ja, poput vladike Nikolaja, svuda nosim srpsku frulu od šljivovog drveta i ne libim se da je zasviram nasred Menhetna, ispod Ajfelove kule ili na Kineskom zidu – kaže Ćirić.

Zahvaljujući ranijim poslovnim vezama i odličnoj komunikaciji, vrlo brzo je uočio put kojim je trebalo krenuti. Video je, između ostalog, i kolika je nostalgija više od 1,3 miliona ljudi našeg porekla za rodnim krajem. Shvatio je da je mnogi leče ukusima i mirisima starog zavičaja kupujući tamo dostupna jela i pića. Nešto iz Slovenije, ponešto iz Makedonije i Hrvatske, a najmanje iz Srbije. Srpskih proizvoda, jednostavno, nije bilo. Godine sankcija učinile su da svet, a s njim i Amerika, zaboravi na Srbiju, njenu privredu i sve moguće potencijale.

– Na tom najvećem tržištu planete shvatio sam koliko je teško promovisati svoju zemlju po nečem lepom, a pri tome nemati ni veliki budžet, ni uspešan marketing, veštu PR službu, uverljive lobiste, snažnu logistiku i moćne distributere – kaže Miša Ćirić za Magazin Biznis. – S druge strane, prevelika ljubav prema Srbiji pomogla je da ne odustanem od zadatka koji je, praktično, bio moja misija. Shvatio sam da je naša snaga, potencijal i dobra volja, zapravo, naša dijaspora koja može i želi da privredu Srbije vrati na američki kontinent i da joj otvori nove perspektive, a vladama Kanade i SAD zahvaljuje na pruženoj podršci.

Na noge kupcu

Sticajem okolnosti, krajem 2004. godine Miša Ćirić se na poziv kineske vlade, kao specijalni gost, obreo u Pekingu, Šangaju i Hongkongu, gde je uočio enormno brz ekonomski razvoj tog dela sveta i pravce privrednih tokova u narednim decenijama. Video je u toj poseti priliku za promociju srpskih mineralnih voda, vina i konditorskih proizvoda u najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Drugi korak našeg sagovornika jeste podrška Olimpijskom komitetu Srbije da na najbolji način predstavimo sport, kulturu, privredu i turizam naše zemlje na 29. letnjim olimpijskim igrama, avgusta 2008. u Pekingu. Takođe, predstoji veliki posao na promociji Srbije za veliku svetsku manifestaciju Expo 2010 u Šangaju.

– Poznato je da su ovakvi globalni događaji savršena prilika da sve zemlje sveta na najbolji način pokažu najbolje što imaju. Posebno je značajno što se obe manifestacije dešavaju u najbrže rastućem delu planete, u Jugoistočnoj Aziji i njenim gigantima Kini, Koreji, Indiji i Indoneziji – kaže Ćirić. – Veliki trud ulažemo da sve uradimo na najefikasniji način, ali sami, svakako, ne bismo mogli. Ispred svega stajaće država sa svojim mehanizmima, Privrednom komorom, turističkim organizacijama, privrednicima, itd. Ja mogu pomoći iskustvom i savetom kako da se sa što manje sredstava postignu što veći efekti i da svoje poslovne veze stavim na raspolaganje matičnoj zemlji.

Devojka sa zastavom

Od Vidovdana 2005. godine Diaspora Group uručuje priznanje “Upakovana nostalgija“ pojedincima i asocijacijama u znak zahvalnosti za očuvanje i razvoj veza između otadžbine i dijaspore. To je statua devojke koja visoko iznad glave drži srpsku zastavu, rad umetničke livnice “Braća Jeremić“. Statua je do sada pripala Srpskoj pravoslavnoj crkvi, patrijarhu Pavlu, listovima Politika i Vesti (Frankfurt), Predragu Gojkoviću Cunetu, Vlade Divcu, porodici Bate i Saše Đorđevića, kompaniji Knjaz Miloš, FK Crvena zvezda i Partizan, Slobodanu Ivanoviću (Toronto), a posthumno je dodeljena Dušanu Markoviću i Milovanu Iliću Minimaksu. 

Najvažnija poruka Miše Ćirića privrednicima Srbije jeste da udruže snagu, znanje, iskustvo, logistiku, transport i distribuciju, jer na današnjem svetskom tržištu vlada teška borba za smanjenje troškova poslovanja i cena, uz novi međunarodni trgovinski postulat: robu na noge kupcu. Otvarajmo prodavnice gde je potrošač, gradimo fabrike nadohvat njegove ruke. Združenim snagama – to je moguće!

– Znam da našim privrednicima nije lako da posluju bez povoljnih bankarskih kredita, sa skupim repromaterijalom i nedovoljno, po svetskim standardima, razvijenom tehničkom i procesnom tehnologijom. Zato je preduslov opstanka na domaćem i stranom tržištu udruživanje snaga i znanja. Poslovično poznat proizvod, brendiran kao srpska nesloga, mora da se suoči sa evidentnim ekspanzivnim privrednim rastom i da se to temelji na zajedništvu i saradnji matične zemlje i dijaspore, kao što je to slučaj sa Irskom, Italijom, Izraelom, Kinom, Rusijom ili Poljskom – tvrdi Ćirić.

Dragoceni lobi

Ključ za izgradnju jednog stabilnog mosta između naših ljudi ovde i naših “tamo“ jeste efikasna komunikacija koja je, nažalost, vrlo često izostajala. Dijaspora nije i nikako ne može da bude sinonim za novac, ali je on, svakako, važan i nezaobilazan element efikasnije saradnje i uspešnog poslovanja.

Prema procenama međunarodnih institucija, Srbi u rasejanju u bankama čuvaju oko 50 milijardi dolara, dok je ukupna vrednost njihove imovine sedmostruko veća. Brojke su, svakako, za respekt, ali naš sagovornik daleko veći značaj pridaje znanju ovih ljudi, poslovnim vezama i dobroj volji da ih stave u funkciju napretka Srbije. Takav lobi, kaže, nema cenu.

– Ako bi svaki Srbin od četiri miliona, koliko ih živi diljem planete, poslao svojim prijateljima, strancima, samo jedan mejl o bilo čemu lepom vezanom za Srbiju, postala bi to “teška artiljerija“, izuzetno efikasna u borbi za ugled i prosperitet naše zemlje, a priznaćete da ne košta mnogo – kaže Ćirić.

Po celom svetu

Sedište međunarodnog poslovnog kluba Diaspora Group je u Beogradu, a filijale su otvorene širom sveta, u Torontu, Čikagu, Njujorku, Los Anđelesu, Beču, Parizu, Londonu, Minhenu, Cirihu, Briselu, Stokholmu, Milanu, Moskvi, Dubajiu, Banjaluci, a odnedavno i u Pekingu i Šangaju. Detaljni podaci o aktivnostima kluba i televizijskim emisijama mogu se dobiti na internet adresama: www.diasporagroup.org i www.cefta.fairtv.eu

Upravo da ne bi ostao samo na planu ideja, saveta i predloga za uspostavljanje komunikacije, Milorad Ćirić je, uz podršku ljudi u dijaspori, osnovao Međunarodni poslovni klub i agenciju za konsalting Diaspora Group, ali se prihvatio i producentskog posla TV emisije “Upakovana nostalgija“ koju je sam osmislio i koja se preko satelita gleda u celom svetu. Zahvaljujući nesebičnoj pomoći “maestra informacionih tehnologija“ Jovana Bogojevića iz Beča (www.webshopcity.com), emisija se odnedavno 24 sata dnevno, putem interneta, može pratiti širom planete na bilo kom kompjuteru ili mobilnom telefonu. Otvaranjem sajta www.diasporagroup.org kao na dlanu može se videti sve lepo i dobro u Srbiji, od turizma do narodne tradicije.

– Emisije “Upakovana nostalgija“ mogu da se prate i preko kablovske SBB mreže i regionalnih TV stanica. Čak nam se javljaju privrednici i kulturni poslenici iz CEFTA regije, iz nekadašnjih jugoslovenskih republika, razmenjuju poruke preko satelitske televizije. Kažu da smo kao regionalna privreda daleko jači ako se udružimo, jer od količina i rokova koje zahtevaju velika tržišta poput ruskog ili američkog prosto boli glava. Takvim zahtevima pojedinačno teško, praktično nikako, ne možemo da odgovorimo – objašnjava Miša Ćirić. – Ideja o zajedničkom nastupu na velikoj svetskoj pijaci razumna je, čak jedino moguća, i ona nam daje snagu da osvojimo potencijalne kupce i investitore i na tržištu robe i na tržištu kapitala.

Slobodanka Andrić