И током Недеље штедње 2010. године поново се може очекивати огромно интересовање грађана и повремено стварање редова у пословницама банака, као и продужено радно време пословница банака

Иако су каматне стопе на депозите у пословним банкама пале у односу на 2009. и посебно 2008. годину, и даље је присутан висок ниво приноса за овај вид улагања грађана. Док се у Европи просечне каматне стопе на орочене улоге крећу од 1,3 до 4,0 одсто, код нас се може остварити принос од 4,0 до 7,0 одсто. Уз исте или сличне услове штедње као и прошле године, додуше уз нешто ниже каматне стопе, може се очекивати да и овогодишња Недеља штедње привуче огромно интересовање грађана Србије. Доспела орочења из претходних Недеља штедње, већа штедња у кризним временима, високе каматне стопе, али и неизвесност у погледу осталих врста улагања утицаће да се велики део грађана Србије определи да свој новац повери пословним банкама и на тај начин оствари зараду.

У протеклим годинама, пословне банке су за Недељу штедње понудиле производе који до сада нису били присутни на нашем тржишту. С обзиром на тренутну благу стагнацију у пословању банака са основним банкарским производима и успорен пласман прикупљених депозитних средстава, може се очекивати да ове године не буде или се само изузетно појаве нови банкарски производи у домену штедње. Такође, „утркивање“ високим каматним стопама између банака у ранијем периоду, готово сигурно неће карактерисати овогодишњу Недељу штедње.

Недеља штедње у ранијим годинама је постала синоним за стимулативне услове штедње у најпопуларнијој страној валути у Србији – еврима. Имајући у виду започете процесе деевроизације у Србији, постоји могућност да Недеља штедње 2010. године донесе више погодности и веће каматне стопе на штедњу у динарима, него што је то био случај у ранијим годинама, када поједине банке чак нису ни нудиле стимулативне каматне стопе за штедњу у динарима.

Опширније у штампаном издању