Investicioni fondovi predstavljaju najefikasniji način prikupljanja slobodnih novčanih sredstava koja bi trebalo da se dalje investiraju

Srbija više nije jedina zemlja u Evropi koja nema zakonsku regulativu neophodnu za poslovanje investicionih fondova. Od juna ove godine, kada je Zakon o investicionim fondovima konačno usvojen u republičkom parlamentu, značajno je poboljšan ambijent za ulaganja investitora koji su navikli da kroz investicione fondove angažuju svoj raspoloživi kapital. Prema rečima Jelene Kralj, savetnika ministra finansija, investicioni fondovi predstavljaju najefikasniji način prikupljanja slobodnih novčanih sredstava koja treba dalje investirati. Taj oblik ulaganja malim investitorima omogućava da učestvuju na tržištu kapitala na mnogo fleksibilniji i jednostavniji način. I sa manje rizika.

Naime, tako prikupljeni kapital se investira na finansijsko tržište koje dalje omogućava kanalisanje ka svima onima kojima je novac potreban, a pri tom su dovoljno vešti da ga najbolje iskoriste i uvećaju. Cilj donošenja ovog zakona jeste stvaranje uslova za osnivanje i funkcionisanje institucija kolektivnog investiranja u Srbiji, ističe Jelena Kralj.

Ulog 200.000 evra

Zakonskim okvirima je propisano da investicionim fondovima upravlja posebno pravno lice, odnosno društvo za upravljanje, čija je osnovna funkcija da organizuje, osniva, upravlja otvorenim, zatvorenim i privatnim fondovima.

Predlog zakona predviđa vrlo stroge uslove pod kojima društvo za upravljanje može da bude osnovano. Na primer, visina osnivačkog kapitala propisana je na oko 200.000 evra. Pored toga društvo mora da ima najmanje po jednog portfolio menadžera za svaki fond kojim upravlja ovlašćeni, interni revizor.

Zakonom je, objašnjava Jelena Kralj, predviđeno postojanje tri vrste investicionih fondova – otvoreni, zatvoreni i privatni. Otvoreni predstavljaju skup novčanih sredstava prikupljenih kroz prodaju investicionih jedinica koje se na zahtev investitora stalno izdaju i otkupljuju. Investiranje u ove fondove predstavlja kupovinu investicionih jedinica srazmerno visini uloženih sredstava, koje se svakodnevno utvrđuju i predstavljaju neto vrednost imovine po jednoj jedinici.

Kada je reč o zatvorenim investicionim fondovima sredstva se, ističe Jelena Kralj, prikupljaju javnom ponudom za upis akcija kojima se potom trguje na organizovanom tržištu. Zovu ih zatvorenim, jer je unovčavanje akcija fonda moguće isključivo na sekundarnom tržištu. Stoga fond nema obavezu otkupa svojih akcija i dodatna sredstva prikuplja samo novim emisijama akcija.

Velikim profesionalnim investitorima, čiji se kapital prikuplja od unapred određenih investitora bez javnog poziva, namenjeni su privatni investicioni fondovi. Za njih je karakteristično da se koriste kao izvor finansiranja tek osnovanih kompanija koje, kako se procenjuje, imaju dobre poslovne ideje.

Uloga kastodi banke je od velike važnosti za osiguranje rada društva za upravljanje, kao i za zaštitu interesa članova otvorenih i akcionara zatvorenih fondova. I to tako, što se, pojašnjava Jelena Kralj, obaveznim deponovanjem sredstava fonda u kastodi banku obezbeđuje potpuna odvojenost sredstava društva za upravljanje i investicionih fondova. Praktično, društvo imovini fonda može pristupiti samo preko kastodi banke koja vrši kontrolu zakonitosti poslovanja.

Zakonom je predviđeno i da nadzor nad poslovanjem investicionih fondova i društva za upravljanje vrši Komisija za hartije od vrednosti i to tako što ona izdaje i oduzima dozvole za rad.

Privlačno za građane

Jelena Kralj ističe da je ulaganje u otvorene investicione fondove najinteresantnije za širu populaciju jer građani svojom ušteđevinom kupuju investicione jedinice od fonda. Ulaganjem u ovaj fond ulagač svoj novac predaje na upravljanje profesionalcima koji prate i vrše odabir koje hartije od vrednosti i druge vrste imovine imaju potencijal rasta vrednosti.

Ovo je tim primamljivije jer mali investitori nemaju ni dovoljno vremena, ni novca za sveobuhvatne analize tržišta kapitala, kao ni za složene finansijske analize koje procenjuju atraktivnost pojedinih investicija. Radi se o tome da se kroz ove investicione fondove sakupljaju mali iznosi velikog broja pojedinačnih investitora i tako stvaraju udružena i velika ukupna sredstva koja se ulažu, pre svega, po principu raspodele.

Postoje tri nivoa ove raspodele. Prvi je ograničavanje ulaganja sredstava u imovinu jednog pravnog lica. Fondovi svoja sredstva ulažu u imovinu više pravnih lica, jer se tako štite od eventualne pogrešne procene i rizika ulaganja.

Drugi nivo je kroz ulaganje sredstava u različite hartije od vrednosti i imovine, bilo da je reč o akcijama, obveznicama, depozitima kod banaka ili nepokretnostima. I to tako da, ukoliko vrednost recimo akcija pada, ostala ulaganja mogu ostvariti nesmetani rast. Tako se često dešava da vrednost obveznica raste kada vrednost akcija opada.

Treći nivo je međunarodna raspodela. Time se, ulaganjem u finansijska tržišta više zemalja, sprečava opadanje vrednosti raznih vrsta imovine. Za investitore su, naglašava Jelena Kralj, otvoreni fondovi veoma likvidni, odnosno ulaganje i povraćaj sredstava je vrlo jednostavno i brzo. Jer, onaj ko već ima investicione jedinice može ih u svakom času još dokupiti ili prodati investicionom fondu.

Povratak poverenja

Ono što je najvažnije, potencijalnom ulagaču niko ne može u potpunosti da garantuje da će se uloženi novac uvećati i da će fond uvek ostvarivati prihode. Ulagač sam snosi rizik izbora investicionog fonda koji najviše zavisi od loših odluka menadžera fonda, zbog koga se novac može izgubiti.

Kada je reč o imovini investicionih fondova, ona se može ulagati u dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Narodna banka Srbije, kao i one koje izdaju međunarodne finansijske institucije, hipotekarne obveznice koje se izdaju na teritoriji Srbije, novčane depozite u finansijskim organizacijama i slično.

S obzirom na to da je zakonodavni okvir tek donet, još je rano, kaže Jelena Kralj, procenjivati kako će investicioni fondovi na skromnom srpskom finansijskom tržištu funkcionisati. Preduslov je politička stabilnost u zemlji pa samim tim i poverenje u investiranje kod nas, zaključuje Jelena Kralj.

M. B.