Polovina građana Srbije štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.621 dinara (37 evra) pokazalo je istraživanje Erste grupe o štednim navikama i stavovima u našoj zemlјi, čiji su rezultati predstvlјeni 24. oktobra.
Sa predstvalјanja rezultata istraživanja
Anketa je realizovana telefonski u septembru sa 500 ispitanika, štedno sposobnе populacijе starijе od 15 godina. Mesečna ušteda je veća nego prošle godine, za 406 dinara. Ispitanici su naveli da najčešće mogu da uštede do dve hilјade dinara, njih skoro trećina, dok više od 12.000 sačuva pet odsto anketiranih.
Građani, njih 71 odsto, izjasnili su se da im je štednja važna, a najznačajnija je starijima od 50 godina. Iako su mesečna ušteđevina i zadovolјstvo sačuvanim novcem veđi nego u 2016, ove godine 44 odsto štediša nije zadovolјno iznosom.
Glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji je stvaranje rezervi za hitne slučajeve, i to za oko dve trećine građana, dok četvrtina njih štedi da bi se obezbedili sigurnost i negu u starosti. U odnosu na prošlu godinu, 18 odsto više građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja, 37 odsto da bi ”sebi mogli nešto da priušte”, dok približno trećina to čini zbog troškova renoviranja i nabavki, a 28 odsto za odmore i putovanja.
Savet o ulaganju novca, od porodice i prijatelјa traži 44 odsto ispitanika, isti procent anketiranih traži savete od banaka. Najveći broj anketiranih sebe opisuje kao „veoma” ili „prilično” obazrive sa investicijama, 81 odsto njih bi prihvatilo niže stope prinosa kako bi se zaštitili od gubitka novca. Pet odsto smatra da je uglavnom spremno da prihvati rizike zbog većih kamata.
Stav ispitanika o ulaganju u akcije, hartije od vrednosti, obveznice i fondove promenio se nabolјe u odnosu na prošlu godine, pozitivno mišlјenje ima njih četvrtina (u odnosu na 18 odsto u 2016), neutralno 61, a negativno 15 procenata (u odnosu na 24 prošle godine).
Pored Srba, ispitanici u okviru istraživanja Erste grupe bili su i stanovnici Austrije, Češke, Slovačke, Mađarske, Rumunije i Hrvatske. U poređenju sa Srbijom, mesečna štednja u Hrvatskoj je 63 evra, a Rumuniji i Mađarskoj 53. Oko 55 odsto ispitanika u Srbiji su veoma obazrivi pri investiranju, dok je u Hrvatskoj taj procenat 59, Rumuniji 32, a Mađarskoj 39 odsto. Finansijsko znanje je najlošije ocenjeno u našoj zemlјi.
„Nedovolјnim“ ga je ocenilo 47 odsto naših građana, u odnosu na 39 odsto u Rumuniji, 35 u Mađarskoj i 30 procenata u Hrvatskoj, dok ga je „dobrim“ procenila skoro petina stanovnika Srbije, četvrtina građana Hrvatske, 27 odsto ispitanika u Mađarskoj i 28 procenata u Rumuniji.
