У тренутку када је готово нестало знање о пустовању вуне, Леваји је у томе нашла изазов и данас прави разне производе од пустоване вуне а техници обучава полазнике на бројним курсевима
Софија Леваји
Када Софија Леваји протрља вуну настаје чаролија, попут оне коју ствара Аладинова чаробна лампа, јер из паучинастих нити креира измаштани свет пун боја и невероватних облика. Постојаним кружним покретима она постепено и неумољиво покреће такву центрифугалну силу која у њену уметничку орбиту увлачи жене спремне да науче вештину обраде вуне и шире је даље.
Пустовање вуне је стари занат, а што је он још веома присутан и видно „подмлађен“ делимична је заслуга управо Софије Леваји. Када су је као дете из Бачког Петровог Села родитељи слали на разне летње кампове народне радиности, није очекивала да ће вуна бити материјал који ће је потпуно заокупити. „Живо се сећам како сам једном на тавану пронашла неке старе књиге и почела да их читам. У мојој породици увек је важило правило да не треба узнемиравати оног ко чита, и тако сам ја имала времена да ишчитам неке старе, неочекиване записе о пустовању вуне у нашим крајевима. Са 18 година већ сам знала да желим тиме да се бавим и у будућности и да у том послу за мене више нема занатских тајни, прича Софија Леваjи.
Почетак је значио трагање за људима који још знају технику пустовања. Софија Леваји објашњава да је пре неколико деценија готово потпуно нестало знање о пустовању вуне и да је са напором проналазила људе који то умеју да раде. Постепено, расло је интересовање за ову технику, а Софија каже да је имала среће што је упознала и Јелену Бугарски Тодоровић са којом је заједно креирала низ предмета и мотива. Објашњава да је њихова идеја била да се појављују на сајмовима и местима где је пустовање признато као стари занат, па су једно време много радиле по градовима Мађарске.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Предности редовне заштите од ванредних претњи
- Милион евра за најбоље бизнис идеје
- Срби пет сати дневно са паметним телефонима
- Светска банка хвали Србију
- Немачко-српска комора подржала кампању донације органа
- АмЧам: Реформе треба да се наставе
- Дневно прераде по 50 тона говедине и пилетине
- Следећи број Економетра излази 1. новембра 2016.
