Jedna od mogućih posledica prelivanja krize u vašu zemlju jeste eventualno smanjenje srpskog izvoza u Grčku, ili Evropu, zbog pada tražnje. Ali, najnoviji statistički podaci to demantuju. Jer, u poslednjih osam meseci i srpski i grčki izvoz je povećan. Pritom je rast srpskog izvoza bio znatno veći, što znači da uticaja grčke krize na Srbiju nema

Sofija Camiha

Grčka je orijentisana ka tome da sprovede sve neophodne reforme i krizu vidi kao korisnu priliku da se transformiše u jaču i konkurentniju ekonomiju, ocenjuje Sofija Camiha, prvi savetnik za ekonomske i komercijalne poslove Grčke ambasade u Beogradu, na početku razgovora za Magazin Biznis. Ona smatra da niko ne može da predvidi kada će i međunarodna i grčka kriza biti okončana i kako će se stvari dalje odvijati. Sve to mnogo zavisi od nacionalnih, evropskih i globalnih pitanja.

– Biće potrebno neko vreme da bi se predložene reforme primenile, ali sam uverena da će Grčka, uz podršku naših partnera iz Evrope, konačno uspeti u svojim naporima. Mi smo sada u najgoroj fazi novije istorije i čak i političari shvataju da postoji samo jedan izlaz iz ove situacije. To je novi početak kroz veći izvoz i veću proizvodnju. Drugog izbora nema. Znamo gde smo grešili, naša privreda je u teškom stanju. Iako mnogi misle da je mrtva, moram da kažem da to nije tačno. I žao mi što sada ceo svet, a naročito Evropska unija, krive samo Grčku za krizu koja je nastala. U to je teško poverovati. Jer smo mi relativno mala zemlja, u kojoj živi 10 miliona stanovnika i ne možemo baš toliko da smetamo. Ovo što se dešava je evropski problem, iako se pretvaramo da je samo grčki.

Opširnije u štampanom izdanju