Konkurentno privredno okruženje je klјuč otpornog, održivog dugoročnog razvoja.

Neočekivano snažan oporavak u prvoj polovini ove godine doveo je do jačanja privredne aktivnosti na tržištima u nastajanju i u zemlјama u razvoju Evrope i Centralne Azije, pa se trenutno predviđa da će privredni rast ovog regiona u 2021. dostići stopu od 5,5 odsto, više nego što je prvobitno bilo očekivano, navodi se u danas objavlјenom najnovijem izdanju Ekonomskog izveštaja Svetske banke za region.

Oporavak je prvenstveno posledica oživlјavanja izvoza tokom prve polovine godine, uz oporavak aktivnosti u zoni evra i brzog rasta cena roba, kao i jačanja domaće tražnje usled vakcinacije i podsticajnih mera. Međutim, ovaj podsticaj izvozu možda već gubi zamah zbog dalјeg širenja zaraznijih sojeva kovida-19, kako na globalnom nivou tako i u ovom delu sveta, što je već usporilo oporavak domaće tražnje u čitavoj regiji.

Predviđa se da će u 2022. stopa rasta u regionu opasti na 3,4 odsto sa stabilizacijom eksterne i domaće tražnje i ukidanjem podsticajnih mera uvedenih zbog pandemije.

Perspektive su i dalјe izuzetno neizvesne, uzevši u obzir nastavak pandemije, a naročito imajući u vidu neravnomeran pristup vakcinama i oklevanje delova stanovništva da prihvate imunizaciju. Oporavak u regionu prati značajno ubrzanje inflacije, kao i osetlјivost na finansijske šokove koji bi mogli da budu izazvani iznenadnim pogoršanjem uslova eksternog finansiranja ili značajnim rastom političke neizvesnosti i geopolitičkih tenzija.

„Pandemija i dalјe presudno utiče na ekonomske perspektive Evrope i Centralne Azije. Međutim, uz rast stopa vakcinacije širom regiona, kreatori politika sada mogu da se usredsrede na ostvarenje inkluzivnog, otpornog i održivog oporavka nakon pandemije. Obezbeđivanje konkurentnog poslovnog okruženja koje podstiče preduzetništvo i dinamičnu aktivnost privatnog sektora bitno je za dugoročan rast“, rekla je Ana Bjerde (Anna Bjerde), potpredsednica Svetske banke za region Evrope i Centralne Azije.

Prema nalazima posebne analize pod naslovom „Konkurencija i oporavak preduzeća nakon kovida-19“, sprovedene na osnovu podataka iz Anketa Svetske banke sa privrednim subjektima i Anketa „Puls privrede“, pandemija je ostavila dubok i raznolik uticaj na preduzeća.

Kompanije u ovom regionu su u proseku zabeležile značajan pad mesečnog obima prodaje i broja stalno zaposlenih. U maju ove godine, jedna četvrtina preduzeća predviđala je da će u narednih šest meseci prestati da bude u stanju da izmiruje tekuće obaveze. Kod manjih i mlađih firmi, kao i kod onih čiji su rukovodioci žene, obim prodaje se još uvek nije oporavio od prvobitnog pada.

Krize mogu biti razorne za mnoge firme, ali često postoji i sreća u nesreći, jer tako može doći do preraspodele resursa sa manje produktivnih na produktivnije firme. Dokazi za postojanje ovog procesa primećeni su i u Evropi i Centralnoj Aziji, naročito u zemlјama sa konkurentnijim tržištima. Naime, preduzeća čija je produktivnost radne snage bila visoka pre krize doživele su značajno manji pad obima prodaje i broja zaposlenih od onih sa manje produktivnom radnom snagom. Veća je bila i verovatnoća da će se produktivnije kompanije prilagoditi krizi premeštanjem poslovanja na internet i povećanjem obima rada zaposlenih na dalјinu.

„Uloga konkurencije je važna, jer se ona povezuje sa dinamičnošću, podstiče firme da uvode inovacije i primorava efikasnije kompanije da uđu na tržište i ostvaruju rast, dok istovremeno omogućava manje efikasnim firmama da jednostavnije izađu sa tržišta“, rekla je Asli Demirgič-Kunt (Asli Demirgüç-Kunt), glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

„U zemlјama sa konkurentnijim tržištima i snažnijim javnim politikama koje štite konkurencija, ta preraspodela resursa ka produktivnijim firmama bila je još primetnija“.

Brojne države uvele su sveobuhvatne pakete podsticaja radi što bržeg otklanjanja ekonomskih posledica krize. Te mere su pružale hitnu pomoć i zaštitu za firme i radnike od najgorih efekata pandemije. Iako se domašaj državnih mera značajno razlikovao u zavisnosti od zemlјe, u proseku je po 50 odsto preduzeća navelo da su dobila neku vrstu državne pomoći kao odgovor na ekonomske efekte krize.

Posmatrano u celini, nalazi anketa ukazuju da je verovatnije bilo da će manje produktivna preduzeća dobiti državnu pomoć, kao i da će veće firme dobiti podršku u vidu odlaganja plaćanja obaveza i poreskih olakšica, dok je utvrđeno da su mere podrške odobravane kompanijama bez obzira na stepen njihove inovativnosti u periodu pre krize.

Kako ekonomije regiona budu ulazile u fazu ekonomskog oporavka, biće značajno da kreatori politika u svim zemlјama postepeno ukidaju široke mere podrške čim se za to steknu uslovi i usredsrede se na stvaranje konkurentnog poslovnog okruženja koje je klјuč snažnog oporavka, otpornosti na buduće krize i održivog, dugoročnog privrednog rasta. Većina zemalјa Evrope i Centralne Azije mogu da unaprede i institucionalni okvir i primenu zakona potrebnih za snažno konkurentno okruženje, uz reformu javnih politika u cilјu unapređenja stečajnog postupka i načina rešavanja sporova, pojednostavlјenja ulaska novih firmi na tržište i povećanja kapaciteta finansijskog sektora da kreditira poslovni sektor.