Danas ima mnogo više sredstava u investicionim fondovima nego u bankama, jer su ljudi videli da banke daju male kamate i zarađuju na njima, dok fondovi daju daleko veći povraćaj novca, ali su i riskantniji

Salford je, za račun investicionog fonda „Nju vorld velju“, u martu 2003. u Srbiji prvo kupio Imlek, a onda su se ređale mlekare: Subotička, Novosadska, Zemunska, zaječarski Impaz. Potom, koncern zdrave hrane Bambi i u januaru 2005. Knjaz Miloš. Sve te kompanije čine holding „Denjub fuds grup“, a promet tih kompanija u prošloj godini iznosio je oko 350 miliona evra.

Slobodan Petrović, generalni direktor „Denjub fuds grupe“ i generalni direktor kompanije Knjaz Miloš, u intervjuu Biznis magazinu kaže da su postignutim za ovih pet godina zadovoljni. Imlek i Knjaz Miloš će prvi put u 2007. imati pozitivno poslovanje, Bambi je potpuno promenio ruho, a sve mlekare su postigle evropske standarde. Samo u primarnu proizvodnju mleka investirali su oko 30 miliona evra.

– Pokazalo se da su nam i vizija i strategija bile dobre. Radili smo onako kako smo planirali i kako je trebalo. Imali smo, normalno, i propuste koje smo ispravljali. Ali sada, kada pogledamo unazad, možemo da kažemo da smo jedan od retkih fondova koji nije samo došao, kupio i čekao da se pare same naprave, nego je aktivno radio. Uradili smo, na primer, restrukturisanje Knjaza Miloša, po udžbeničkom modelu ili, kako se to kaže „by the book“.

A, planovi Salforda za ovu godinu su?

– Dalje investiranje. U Imlek, na primer, ove godine planiramo da investiramo oko 26 miliona evra, u Knjaz Miloš oko 15 miliona evra. U ovoj godini u velikom broju kompanija imamo velike planove ulaganja u marketing. U „Knjazu“ je, na primer, plan da uložimo u marketing sumu u iznosu 10 odsto prošlogodišnjih prihoda tog preduzeća. To su ogromna sredstva. Time investiramo u kompaniju, pravimo brendove, ali investiramo i u Srbiju.

Šta je sa ambicijama regionalnog širenja?

– Već smo prisutni u regionu. Imamo tri mlekare u Bosni, jednu mlekaru u Makedoniji, a upravo očekujemo ishod tendera za jednu mlekaru u Hrvatskoj. U Sloveniji još nismo ništa uradili, ali ni to nije isključeno.

Hteli ste da kupite Ljubljansku mlekarnu?

– Nismo došli u situaciju da je oni definitivno ne daju, odnosno da nije bilo volje u Sloveniji da se to nama proda. Pre nekoliko godina, tačno je, pokušali smo da kupimo Ljubljansku mlekarnu. Sve smo bili dogovorili sa jednim fondom koji je želeo da proda, a onda im država nije dala. Sada nije taj razlog već cena. Oni smatraju da mlekara vredi više, mi, pak, smatramo – neuporedivo manje. Jedini smo se prijavili na tender za prodaju te mlekare, i rekli smo da hoćemo da je prihvatimo, ali prvo da nam daju da uradimo procenu – “dju dilidžens”. Oni su nam limitirano to dozvolili i ti podaci su pokazali da ta mlekara ne vredi toliko para koliko su tražili. Predložili smo kompromisno rešenje: da procenu uradi nezavisna revizorska kuća, da ćemo je mi platiti, a oni da je odaberu. Rekli smo im: daćemo garanciju da ćemo kupiti po toj ceni do koje dođu revizori, unapred ćemo da se obavežemo, a od njih smo tražili da se, takođe, unapred obavežu na prodaju, s tim što bi se akcije Ljubljanske mlekarne stavile pod hipoteku. Nisu nam još odgovorili.

U konditorskoj industriji bio je i ostao samo požarevački koncern Bambi?

– Bambi, u koji smo u međuvremenu integrisali i Banat iz Vršca. Bambi je i pre bio dobra kompanija, ali Bambi onda i Bambi danas su dve priče. Menadžment to danas vidi. Kada smo kupili Bambi i razgovarali šta treba da se uradi, oni su smatrali da nije moguće uraditi dve ključne stvari. Prvo, da treba smanjiti broj radnika. Smatrali su da su optimalno organizovani. Danas vide da smo bili u pravu i da sa manjim brojem radnika može da se postiže i daleko-daleko više. Drugi ključni potez odnosio se na obim rasta. Njihove procene su bile da je maksimalno moguće postići rast do osam odsto godišnje, a naše svih 15 procenata. I prošle godine smo imali rast preko 20 odsto, a za ovu planiramo rast od skoro 30 procenata. Smatram da je to lep uspeh. Lep, u tom smislu da se promeni i mentalitet ljudi, da oni vide da je to njihovo i da je to moguće. U Bambiju je ostao lokalni menadžment, ali smo promenili filozofiju. Doveli smo konsultante iz oblasti marketinga iz inostranstva, a to je to znanje koje je nedostajalo u Srbiji i rezultati su tu. U Srbiji nije problem tehnologija, ljudi znaju da naprave dobre proizvode, ali u oblasti marketinga nije bilo dovoljno stručnih ljudi, niti dovoljno kadrova da iznesu sve to. Ali, i to se, evo, polako stvara.

Opširnije u štampanom izdanju