Ključni razlozi koji bi u budućnosti donekle mogli da pokvare planove za smanjenje javnog duga jesu ponovno prelivanje lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća na budžet, kao i potencijalno ogromni troškovi po osnovu brojnih tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima od strane različitih poverilaca
Slobodan Minić
Javne finansije Srbije su, nesporno, u mnogo boljem stanju nego što je to bio slučaj pre tri godine, kaže Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Republike Srbije, u razgovoru za Magazin Biznis. Od ogromnog fiskalnog deficita u 2014. godini od 6,6 odsto BDP-a ili 2,2 milijarde evra stigli smo, praktično, do izbalansiranog budžeta i javni dug je počeo da pada, dodaje. To je bio presudan, ali ipak samo prvi korak na putu do dugoročno održivih javnih finansija, objašnjava.
– Srbija je još uvek prilično zadužena zemlja, trenutno je nešto preko 60 odsto BDPa, i stoga dalje umanjenje javnog duga mora ostati u fokusu fiskalne politike. Dobra vest je da za to više nisu potrebne mere štednje, već je sasvim dovoljno održati već postignuto stanje u budžetu. Primera radi, mali fiskalni deficit na nivou do 0,5 odsto BDPa omogućio bi umanjenje javnog duga za oko 2,5 procentnih poena BDP-a godišnje, čime bi javne finansije Srbije došle u „bezbednu“ zonu za pet do sedam godina.
• Da li je Srbija sada uplovila u mirne fiskalne vode?
– Imajući to u vidu, moglo bi se reći da nas verovatno očekuju fiskalno manje turbulentna vremena. Međutim, postoji i druga strana medalje nedavno sprovedene konsolidacije. Reforme ni izbliza nisu sprovedene kako je bilo planirano, a to znači da nam još uvek prete veliki fiskalni rizici iz nereformisanog javnog sektora. Ključni razlozi koji bi u budućnosti donekle mogli da pokvare planove za smanjenje javnog duga jesu ponovno prelivanje lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća na budžet, kao i potencijalno ogromni troškovi po osnovu brojnih tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima od strane različitih poverilaca.
• Šta su najveći rizici, iz ugla javnog duga gledano, za ovu godinu?
– Zasad nema naznaka da će se u 2018. pojaviti neki veliki neplanirani budžetski rashodi, kao što je to bio slučaj u prethodnim godinama. To su bili dugovi Srbijagasa i Petrohemije prema NIS-u, obaveze prema vojnim penzionerima…
Potencijalne obaveze postoje, ali da li će i u kojoj meri biti plaćane iz budžeta u ovoj godini zavisi od odluke Vlade i zato ih je nemoguće predvideti. Kad govorimo o tekućim fiskalnim rizicima, važno je istaći značaj nedavne odluke Vlade da ipak ukine kriznu meru privremenog umanjenja iznad prosečnih penzija.
• Fiskalni savet je još krajem prošle godine ukazivao na taj problem…
– Da, ukazivali smo na mogućnost otvaranja budžetski opasne pravne dileme – da li produženje trajanja Zakona o privremenom uređenju isplate penzija i u 2018. služi izbegavanju fiskalne krize ili se tako vrši proizvoljna preraspodela imovine penzionera koja je stečena uplatom doprinosa.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- ISKOSA GLEDANO: Ko se boji cene benzina
- TV SLIKE I PRILIKE: Razmislite pre nego što pozovete – halo, televizija!?
- VEZA SA NAJZNAČAJNIJIM MEĐUNARODNIM MREŽAMA I DATA CENTRIMA U EVROPI Telenor data centar – bezbedno i pouzdano poslovanje
- ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (3): Razmišljajte o velikom, počnite od malog, rastite brzo
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. jula 2018.
