U ovom momentu imate situaciju da nešto investirate, radite, a onda dobijete birokratsku odluku koja vas zaustavi, pa čekate, vrtite se u mestu. E, zato ljudi odlaze. Niko više nema život da ga potroši u čekanju, jer je toliko prilika, pa i van Srbije

Slobodan Đinović

Odliv radne snage je alarmantan i što se pre suočimo sa tim, posledice će biti manje. Delovati bi trebalo već sada preventivno, a način je drastično povećanje minimalne cene rada, kako bismo ponudili što pre približno iste uslove koji su u okruženju i da tako zadržimo ljude – kaže Slobodan Đinović, generalni direktor i vlasnik Orion telekoma.

U razgovoru za Magazin Biznis naš sagovornik, koji je i član Socijalno-ekonomskog saveta, ukazuje na to da bi drastično povećanje minimalne cene rada trebalo da se sprovede kao paralelni potez koji bi povukla država, a koja bi poslodavcima omogućila oslobađanje oporezivog dela zarada u što većem obimu.

– Ne bi trebalo da pričamo o deset, dvadeset odsto povećanja minimalne cene rada, već o sto odsto. Ukoliko to sada ne učinimo, ta cena rada će biti drastično veća kada nam ljudi budu pobegli, a oni odlaze. Imate nas kao region, gde s jedne strane Hrvatska i Slovenija prednjače, a s druge, ostatak država gde je za trećinu manja minimalna cena rada. Trenutno je prisutan sezonski odliv radne snage u Hrvatsku i Sloveniju, a onda odliv iz Hrvatske u Nemačku. Bojim se da ćemo morati da plaćamo dramatično više radnike, samo da bismo ih zadržali ovde. Zato je bolje da sada delujemo kao poslodavci preventivno i da što pre stignemo naše okruženje, da ponudimo makar približno iste ulove cene rada i tako zadržimo ljude. Mislim da će to nas, kao poslodavce, manje da košta dugoročno, nego da radimo kao do sada povećanjem minimalne cene rada za desetak odsto.

• Ipak, sektor telekomunikacija ima višestruko veće zarade od proseka, ali su migracije radne snage i tu izražene. Sa problemom radne snage suočava se ceo naš region. Na nedavno održanom Samitu 100 pričalo se o digitalizaciji, ali je naglašen i odliv radne snage. Stoga i pitanje, ko će da je sprovede ako nam ponestaje stručnih radnika?
– Mislim da je velika tema odliv mozgova i to ne samo u kontekstu digitalizacije, već uopšte odliv ljudi. Demografija je već sada ogroman problem. Sve je manje ljudi, a kupovna moć ne raste toliko da možete da kompenzujete sa premijum proizvodima i uslugama ono što gubite zbog manje demografije. Angažovan sam u Socijalno-ekonomskom savetu i tamo u ime poslodavaca, zajedno sa sindikatima i Vladom, pregovaram o minimalnoj ceni rada i zaradi. Bojim se da nismo dovoljno agresivni u promenama.

Opširnije u štampanom izdanju

U ovom broju još i …

• METALAC DOMAĆIN PANELA INDUSTRIJA 4.0 – NOVA INDUSTRIJALIZACIJA SRBIJE: Inoviraj, automatizuj i digitalizuj – ili te nema
• SAP WEST BALKANS O REŠENJIMA ZA UPRAVLJANJE KOMPANIJAMA Veštačka inteligencija će regrutovati kandidate za posao
• ISKOSA GLEDANO: Žene i deca
• ARTUR TUREMKA, GENERALNI DIREKTOR ZA TRŽIŠTA BALKANA, MASTERCARD Beskontaktna tehnologija u Srbiji raste 154 odsto godišnje
• POSLOVNA SAZNANJA: Koliki može biti vaš subjektivni osećaj stresa
• ERIK RIS: ”STARTUP NAČIN” (5): Kako se i kada pravi zaokret u poslovanju
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. novembra 2018.