У некадашњој стаклорезачкој радњи Милијана Ђурђевић две деценије дизајнира опремање уметничких слика, поштујући жеље муштерија, али и законе струке
У Бежанијској, улици малих занатских радњи, традиционалном трговачком центру Земуна, некако сасвим логично своје место нашао је и „Генто“. Иако званично самостална стаклорезачка, брусачка и урамљивачка радња, „Генто“ је, заправо, простор у којем уметничке слике добијају свој коначни изглед пре него што нађу место у галеријама и домовима љубитеља лепих ствари.
На углу Бежанијске и Светосавске улице, у прелепој кући, власништву Богородичине цркве, у некадашњој старинској стаклорезачкој радњи, Милијана Мира Ђурђевић и њен супруг Душан већ 18 година другују са уметничким делима, опремајући слике познатих и мање знаних стваралаца.
Радњи су дали име „Генто“ јер је кратко, звучно, лако се памти, а Миру Ђурђевић подсећа на име њеном мужу омиљеног фудбалера. То што се и стари власник радње презивао Гентић, био је само разлог више да се определе за овај назив.
Иако по струци наставник физике и хемије, Мира Ђурђевић никада ухлебље није потражила у тој професији. Велика библиотека, слике и музика који су пратили њено одрастање, усмерили су је према уметности коју ју је, на срећан начин, објединила са послом.
– Познато је да су стари мајстори сликарства имали своје „рамџије“ које су звали галеристима. Они су били нераздвојни тим, јер су уметници знали да без успешне завршне фазе опремања слика, све може да буде мање добро – каже Mира Ђурђевић.
Трендови и класика
Желећи да својим муштеријама пруже врхунску услугу, прионули су на опремање радионице-галерије. Од машина за сечење и спајање рамова, усецање паспартуа, паковање или каширање свиле, све је добављено од најпознатијих светских произвођача. Чак су и ексерчиће, окачнице и фолију за паковање донели из иностранства, пошто тих незаменљивих ситница код нас нема.
– Наравно да лепа жеља за било каквим стваралаштвом сама по себи није довољна да би се успело у неком послу. Зато сам ја сваке године присутна на највећем светском сајму за опремање уметничких дела у Болоњи. Тамо се приказују најновија Милијана и Душан Ђурђевић достигнућа и трендови који се, као у било којој области живота, мењају – истиче Мира Ђурђевић.
– У овом послу је најтежа фаза када се нађем пред сликом коју треба опремити. Дизајнирање је први корак од којег зависи крајњи исход целог захвата. Како свака слика има своју причу, она мора да се савршено усклади са детаљима који ће јој дати коначни изглед.
Мири Ђурђевић и њеној екипи сарадника на располагању је више од 1.200 типова различитих лајсни које увозе из Италије и од најбољег светског произвођача, Шпаније. У старој фабрици у Толеду, где је Мира чест посетилац, снабдевају се и стручњаци париског Лувра, који свакако знају шта је квалитет.
– Елементе за опремање слика никада не купујемо преко каталога, већ искључиво личним избором – каже наша саговорница. – Морам под прстима да осетим финоћу самба дрвета, које је најпогодније за рад, јер се не криви. Водимо рачуна и о трендовима који код нас, у односу на запад, касне око две године, али постоје и рамови који су класика и никада не излазе из моде.
