Породица Тасић из Аранђеловца, посебно мајка Данка и двојица синова, Слободан и Никола, развили су и проширили посао израде и продаје ситних колача и торти у Србији. Од 2002. до данас испоруке се повећавају, а 40 запослених не брину за плате. У априлу отворен погон од 800 квадрата, са најсавременијом опремом

Стојан Тасић је у кризној 1996. морао да напусти материјално посрнули београдски „Трудбеник” и да се придружи стотинама радника који су спас потражили у пензији. Данка Тасић је годинама радила у цвећари аранђеловачког „Књаза Милоша”, али је 1997. и она – само под повољнијим условима – морала да прихвати статус пензионера. Могла је да бира између три и пет година откупног пензионог стажа, који је гарантовао солидну новчану надокнаду. Определила се за другу солуцију и са тим новцем, као активна и амбициозна жена, одлучила је да отвори пиљарску радњу и продаје робу на меру. Две године касније, у аранђеловачком тржном центру отворила је већу радњу.

У међувремену старији син Слободан, данас тридесетдвогодишњак, завршио је средњу ветеринарску школу, да би пет година млађи Никола 2001. завршио средњу економску школу.

– Тада смо закупили знатно већи пословни простор у предузећу „Колектив” које се распадало и почели да размишљамо о неком уноснијем и специфичнијем бизнису, по коме ће се породица Тасић прочути и памтити и ван Аранђеловца. Можда све захваљујући нашој суперактивној мајци Данки која је живела и живи за посао, иновације и креативност – каже двадесетседмогодишњи Никола Тасић, некад талентовани рукометаш, који признаје да 2002. није ни сањао да ће се бавити овим изазовним бизнисом.

Опширније у штампаном издању