Слаба информисаност, највећа тешкоћа за коришћење ЕУ новца

Препреке на путу до средстава ИПАРД програма српским пољопривредницима су слаба информисаност, корупција и сива економија, сматра Александар Анђелковић, пољопривредник из Ковина, који упозорава да је последњи час да се побољша обавештеност наших људи о томе како и за шта све могу да добију новац из фондова ЕУ, који су нам сада доступни

Александар Анђелковић

Пољопривредницима из Србије од ове године су доступна средства из ИПАРД програма Европске уније. Новац који им је на располагању треба да помогне да се у наредном периоду лакше укључе у заједничку аграрну политику Европске уније. Овај вид претприступне помоћи намењен је пре свега малим и средњим газдинствима а не тајкунским поседима и одвија се кроз три мере. Прва, која је код нас већ доступна, намењена је инвестицијама у имовину газдинстава. Друга мера, која ће тек бити на располагању касније, предвиђена је за изградњу и осавремењавање капацитета за прераду и маркетинг. Трећа мера биће за унапређење руралног туризма и пратећих услуга за ту област.

Темом – колико су домаћи пољопривредници спремни да искористе новац који им Европа нуди – бавио се недавно пољопривредник из Ковина Александар Анђелковић. Питао их је да ли су заинтересовани за ту помоћ, да ли су конкурисали, те да ли имају намеру да то учине и зашто?

Он има 23 године, носилац је газдинства од 50 хектара и студент је четврте године Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, са просечном оценом 9,40, на смеру агроекономије. Бави се ратарством. Каже да на факултету није једини који је носилац газдинства и истовремено успешно студира. Има још колега који се активно баве пољопривредом а чије породице живе од тог посла, као и његова. Сви они веома су заинтересовани за средства из ИПАРД-а. Сматрају да ће даљи развој газдинстава заснивати баш на новцу који ће моћи да добију из ЕУ.

На идеју да уради мало истраживање Анђелковић је дошао пошто је сазнао да пољопривредницима није јасно како да дођу до новца који им се нуди. Ово је једна од првих ако не и прва анкета овог типа. Резултате до којих је дошао, Александар је представио на панелу који је Комерцијална банка организовала на Пољопривредном сајму у Новом Саду ове године.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ФОНДАЦИЈА „РЕГИСТАР НАЦИОНАЛНОГ ИНТЕРНЕТ ДОМЕНА СРБИЈЕ” ОСНОВАНА ПРЕ ДВАНАЕСТ ГОДИНА: 10 година и 100.000 .RS домена
  • ДИГИТАЛНА ТРАНСФОРМАЦИЈА И ПРОМЕНЕ ПОНАШАЊА ПОТРОШАЧА: Будите спремни да пружите услугe пoтрoшaчу 21. вeкa
  • НОВИ АЛАТИ ЗА МОДЕРНО ПОСЛОВАЊЕ: ”Oблaк” oтвaрa врaтa зa кoja мaлa прeдузeћa нису имaла кључ
  • У БЕОГРАДУ ОДРЖАН „ПОСЛОВНИ ФОРУМ „WB EDIF 2018“: За МСП западног Балкана 650 милиона евра
  • EНTOНИ J. MEJO И НATAН НOИРA: ЊИХOВO ВРEME (3): Зачетници франшизинга
  • Следећи број Економетра излази 4. септембра 2018.
Podelite ovaj tekst: