Dok je u tankim prolećnim cipelama početkom marta šetao snežnom stazom na Kalemegdanu, Marko Bazini, finansijski kontrolor u Findomestik banci, rešio je da prihvati ponudu iz Srbije. Posle mesec i po dana, planira da ovde ostane tri godine
Jedna od najvećih želja Marka Bazinija, finansijskog kontrolora u Findomestik banci, koja je od kraja 2005. godine prisutna na našem tržištu, jeste da se svojim skuterom provoza kroz srpsku prestonicu. Ovih dana užurbano je sređivao dokumentaciju ne bi li italijanskom vozačkom dozvolom mogao slobodno da “otperja” kraj beogradske policije.
– To je prva razlika koju sam primetio između rodne Firence i Beograda. Tamo svi voze skutere, bez obzira na društveni status i klasu – objasnio nam je Marko, pošto se pohvalio da je svoje vozilo već preneo preko granice.
Njegove kolege s posla kažu da kad je prvi put u martu stigao u Beograd i video hladan i snegom pokriven grad zapanjeno pitao: “Kako ću ovde da vozim skuter?”
Kako kaže, neočekivano hladan prolećni dan i mećava na ulici potpuno su ga zatekli. Bio je obučen za topliju klimu. Dok je u tankim prolećnim cipelama šetao debelom stazom snega na Kalemegdanu, rešio je da prihvati izazov i ponudu iz Srbije. Tu je već mesec i po dana i kako kaže, planira da ostane tri godine. U šali dodaje da će možda i produžiti boravak u Beogradu, ako upozna neku lepu devojku. Kaže da je društvo za izlazak već pronašao, da se čak sprijateljio i sa komšilukom na Vračaru. Posebno ga je oduševilo to što se ljudi ovde veoma brzo sprijatelje. Italijani su, kako kaže, prilično nepoverljivi i njemu se desilo da tokom studiranja, na primer, nije upoznao svog prvog komšiju.
– Ovde to drugačije funkcioniše. Na samo sprat niže od mene, živi moj kolega iz Laiki banke sa Kipra. S obzirom na to da smo iz iste profesije, onda imamo i dosta zajedničkih tema – ispričao nam je Marko.
Rečnik sa Kalenić pijace
Marko kaže da mu ne predstavlja nikakav problem da bez znanja srpskog jezika pođe u nabavku namirnica Kalenić pijacom. Specijalno za tu priliku, on je istrenirao da uperi prst na povrće ili voće i kaže “ovo”. Takođe, odlično barata rečima kao što su: kilogram, pola kilograma, trista grama ili trista dinara, na primer. U prodavnicama i supermarketima mu to ide mnogo lakše. Kaže da tu uglavnom može da koristi engleski jer ga svi razumeju.
– Ovde možeš da preživiš i ako ne znaš ni jednu reč srpskog. Lako je kad gotovo svi govore engleski. U Italiji, na primer, ne možeš da preživiš ako ne znaš italijanski. Jedino ako nisu u pitanju neke specifične profesije – kazao je Marko i naveo primer svog poznanika koji je u Engleskoj proveo šest meseci i bez znanja ijedne reči polagao ispite iz matematike. To je, prema njegovim rečima, dokaz da postoje i takve profesije u kojima znanje jezika nije od preterane važnosti.
Kad su mu saradnici rekli da je Laiki banka, koja je nedavno kupila Centrobanku, smeštena na samo nekoliko metara od Findomestika, on se našalio:
– Eto, nisam ni znao da možemo zajedno na posao. Mojim skuterom.
A kad šalu ostavi po strani, finansijski kontrolor ove italijanske banke, ipak, najradije seda u taksi i dolazi tamo gde je naumio.
I površnim razgledanjem grada primetio je da u srpskoj prestonici ima mnogo italijanskih restorana. Međutim, kako kaže, on u njih ne zalazi, jer je siguran da nisu bolji od onih u Firenci.
– Volim i da kuvam. Gotovo svaki dan ponešto spremim u svojoj kuhinji. Najomiljenije mi je jedno staro tradicionalno jelo koje se sprema tako što se stari hleb i krompir zajedno kuvaju. Takođe, odlično spremam picu i kuvam supe – pohvalio se Marko svojim kulinarskim umećem.
A kad govori o izlascima, onda spominje “Crnog pantera”, gde sa društvom voli da se opusti uz zvuke romske muzike. Prija mu i da veče provede u kafani, jer, kako kaže, iako ne razume jezik, emocije koje tamo vidi lako se razumeju.
– Iako su svi hvalili Silikonsku dolinu, Ulicu Strahinjića bana, ja nisam oduševljen njome. Lokali i provod su isti kao i svuda u svetu. Globalizacija, inače, nosi taj rizik. Da sve postane isto ili da bude po sličnom šablonu. Kao kad uđeš u Mekdonalds. Ne osetiš razliku – objašnjava Marko. Zato radije voli da ode u “Staru kolibu”, ili u neki od restorana na reci, nego u ekskluzivne gradske lokale.
Vlasnička struktura
Ravnopravni vlasnici Findomestik banke su Banca CR Firenze i Cetelem, afilijacija BNP Paribas, jedne od najvećih bankarskih grupacija na svetu.
Findomestik banka je osnovana 1984. kao finansijska institucija, a od 1999. godine posluje kao banka. Portfolio banke iznosi sedam milijardi evra, dok je neto profit u 2004. godini bio 100 miliona evra. Findomestik banka održava tri miliona kartica, zapošljava preko dve hiljade ljudi, i u Italiji posluje kroz mrežu od 80 filijala.
Banca CR Firenze je osnovana u prvoj polovini 19. veka i sada uslužuje preko milion klijenata pretežno u sektoru poslovanja sa stanovništvom. Zapošljava preko šest hiljada ljudi, posluje kroz mrežu od 500 filijala u Italiji, a neto profit u 2004. godine iznosio je 102,3 miliona evra.
Cetelem je osnovana 1953. godine kao deo BNP Paribas bankarske grupacije. Poslovanje Cetelema se zasniva na inovativnom pristupu kreditiranju potrošača čije su osnovne odlike brzina i jednostavnost. Cetelem posluje u 21 zemlji, zapošljava preko 12.000 ljudi, a ostvareni neto profit u 2004. godini iznosio je 489 miliona evra.
BNP Paribas je jedna od najvećih međunarodnih bankarskih mreža i pokriva sve segmente bankarskog poslovanja. Posluje u preko 85 zemalja, zapošljava preko 110.000 ljudi, a neto profit banke u 2004. godini iznosio je 4,7 milijardi evra. Nakon preuzimanja BNL-a iz Italije, BNP Paribas biće treća po veličini bankarska grupacija na svetu.
Pre nego što je postao bankar, Marko je za jednu agenciju radio ispitivanja tržišta, potom se oprobao i u nekim poslovima u lokalnoj birokratiji. Poslednjih pet godina je u Findomestik banci i drago mu je što može svojim poslovanjem da doprinese zemljama koje su u razvoju.
S obzirom na to da je na srpskom tržištu Findomestik banka relativno nova, Marko objašnjava da će njihov posao, kao i svuda u svetu gde rade, uglavnom biti koncentrisan na kreditiranje stanovništva.
– Imajući u vidu da smo lider u kreditiranju potrošača u Italiji, svojim iskustvom ćemo doprineti usavršavanju bankarske ponude za fizička lica i na srpskom tržištu. Koristićemo najsavremenije kanale komunikacije, inovativni pristup i brza i jednostavna finansijska rešenja, dok ćemo standardne bankarske proizvode koji već postoje u ponudi, unaprediti i upotpuniti u skladu sa zahtevima tržišta. Takođe, uvešćemo i jedan novi vid kreditiranja gde će klijenti, ukoliko žele da kupe nameštaj ili belu tehniku, direktno ići u radnju i tako kupovati na kredit. Bez odlaska na bankarski šalter – objašnjava Marko Bazini novu uslugu, koja će potrošačima biti ponuđena od septembra.
Za korišćenje ove pogodnosti, kaže, nije čak ni bitno iz koje banke je klijent. Potrebno je jedino da sa sobom ponese potvrdu da je zaposlen i automatski će moći da se zaduži. U roku od dva minuta iz banke i iz Kreditnog biroa stići će izveštaj i kasirka će znati kreditnu sposobnost kupca.
Najčuveniji po umetnosti
Iskustva onih koji ovde posluju uglavnom su ista. Pre nego što su stigli imali su potpuno drugačiju sliku o Srbiji, pa su se onda prijatno iznenadili onim što su zatekli. Za razliku od svojih inostranih kolega kojima su prva asocijacija na Beograd bili ratovi, bombardovanje, kosovska kriza ili nizak životni standard, Marko je znao da je srpska prestonica ujedno i centar moderne umetnosti.
– U Italiji sam davno čitao članak o tome i to je prvo što sam želeo da vidim. Iz tog razloga sam i nedugo pošto sam raspakovao kofere posetio Muzej savremene umetnosti na Ušću.
U ovoj banci se ponose što su među rodonačelnicima još jedne usluge koja je takođe vezana za kreditiranje stanovništva. Reč je o takozvanim studentskim kreditima. Maksimalni iznos koji se može pozajmiti jeste do 5.000 evra, sa rokom otplate do 36 meseci i grejs periodom od tri meseca, što znači da prvu ratu klijent plaća tek kad ovaj vremenski period istekne. Efektivne kamatne stope kreću se od 10,78 do 13,90 odsto. Krediti za finansiranje školarine, kažu u ovoj banci, imaju za cilj da troškove školovanja studenata učine prihvatljivijim i lakšim za plaćanje, te da na taj način studiranje postane dostupnije studentima koji sami snose troškove svog obrazovanja. Cilj je, kažu, da se korišćenjem ovih kredita, studenti opredeljuju prema talentu, potencijalu i afinitetima, pri čemu troškovi studiranja neće biti od odlučujućeg značaja prilikom izbora profila obrazovanja.
A. Nikolić