I u globalizovanom svetu, mnogi običaji i bonton su ostali lokalni, što je često povod za velike nesporazume na putu do postizanja poslovnog sporazuma

U knjizi koja je početkom marta objavljena u Americi, a čija je tema “posao veka” u završnim godinama postojanja bivše Jugoslavije – izvoz “jugo” automobila u Ameriku – autor iznosi jedan zanimljiv detalj. Opisujući prvu posetu velike američke delegacije fabrici u Kragujevcu, kaže da ih je više od neurednih hala sa zamašćenim podovima, iznenadilo kako su ih domaćini maltretirali ogromnim količinama hrane i pića. Bio je to kulturni šok na koji su se, posle izvesnog vremena, ipak navikli.

Posao sa “jugom” koji je odlično počeo, katastrofalno se, kao što znamo, završio, između ostalog i zato što Amerikanci, iako su uspeli da mnogo toga poboljšaju na samom automobilu, nisu ni za dlaku promenili mentalitet kragujevačkih radnika-samoupravljača, to jest njihov odnos prema poslu. Zbog toga se “juga” danas u Americi sećaju kao “najgoreg automobila u istoriji”, što je, uostalom, i u podnaslovu pomenute knjige.

Stara izreka veli da “u Rimu treba biti Rimljanin”, što će reći da je na gostima da se prilagode običajima domaćina. Ali na današnjoj “planeti biznisa”, za prilagođavanje, pogotovo ono koje traži vreme – nema vremena. Sem toga, veoma je važan prvi utisak. Ako se na samom početku napravi neki veliki kulturni gaf, domaćini će biti uvređeni, a gost po pravilu tek naknadno otkriva da je, umesto da impresionira, ostavio najgori mogući utisak.

Opširnije u štampanom izdanju