Srbija ostvarila poboljšanja, ali i dalje lošija od proseka evropskih zemalja i regiona

Sa konferencije „Nelegalna trgovina – međunarodna i lokalna perspektiva“

Kako bi smanjila nivo sive ekonomije, a posebno nelegalne trgovine kao njenog najvećeg pojavnog oblika, Srbija treba da unapredi efikasnost pravosudnog sistema, ojača institucije za nadzor i sprečavanje korupcije i pranja novca i suzbije rast nelegalne online trgovine. Ovo su, uz bližu saradnju sa privatnim sektorom, prioritetni zaključci i preporuke konferencije „Nelegalna trgovina – međunarodna i lokalna perspektiva“ u organizaciji Američke privredne komore (AmCham).

Prema istraživanju „Indeks nelegalne trgovine“, koje sprovodi The Economist Inteligence Unit, Srbija se nalazi na 57. mestu od 84 države posmatrane u četiri kategorije: politike i zakoni koji sprečavaju nelegalnu trgovinu, korupciju, pranje novca i štite intelektualnu svojinu, institucije koje te zakone sprovode i o tome izveštavaju javnost, poreska politika koja ne podstiče nelegalni promet i carinska politika koja efikasno ispunjava svoj mandat da olakšava trgovinu legalnima a spreči nelegalni promet. Svaka kategorija obuhvatila je između dva i pet indikatora.

Prema istraživanju Kvartalnog monitora, publikacije Ekonomskog fakulteta u Beogradu, u 2013. i 2014. došlo je do znatnog rasta sive ekonomije u Srbiji, dok je od 2015. taj trend preokrenut. Ipak, poboljšanjem ostvarenim u periodu 2015-2017. tek je neutralisan efekat rasta sive ekonomije koji se pre toga dogodio, tako da se procenjuje da je siva ekonomija u 2017. bila približno jednaka nivou iz 2012. godine (30% BDP-a prema MIMIC metodu, a prema anketi 21% BDP-a). To znači da u prethodnih pet godina nije došlo do smanjenja sive ekonomije u Srbiji, da je ona i dalje znatno iznad proseka evropskih zemalja, kao i zemalja Centralne i Istočne Evrope, iz čega se zaključuje da postoji značajan prostor za napredak u ovom domenu.

Jelena Pavlović, predsednica Američke privredne komore, rekla je da siva ekonomija predstavlja jedan od tri goruća problema u poslovnom ambijentu jer nelojalna konkurencija pogađa sve idustrije.

„Siva ekonomija umanjuje prihode države i privrede i time onemogućava snažniju investicionu aktivnost, što je pretpostavka za brži privredni rast. Uprkos prošlogodišnjem rekordnom prilivu direktnih stranih investicija od oko 2,4 milijarde evra, domaće privatne investicije činile su skromnih 9% BDP-a i tu je veliki prostor za unapređenje. Sivu ekonomiju prate i različiti vidovi kriminaliteta – šverc, falsifikovanje robe, pranje novca, korupcija, što predstavlja ozbiljnu pretnju za privredu i društvo u celini. Država je u borbi protiv nelegalne trgovine ostvarila merljiv napredak, a posebno značajni rezultati napravljeni su u Upravi carina, tržišnoj inspekciji i Poreskoj upravi“, rekla je Jelena Pavlović i naglasila da nas čeka još dosta posla kako bi se siva ekonomija svela na prihvatljivu meru, uporedivu sa drugim, razvijenijim ekonomijama, kao i da moderno doba zahteva da posebnu pažnju obratimo na online ilegalnu trgovinu.

Kristofer Klejg, izvršni urednik The Economist Intelligence Unita, rekao je da je Srbija bolja od proseka zemalja koje su učestvovale u istraživanju u kategoriji carinskog okruženja, dok se zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom suočava sa izazovima koji se odnose na problem korupcije, jačanja institucija i nedostatak transparentnosti.

„Sve 84 ekonomije koje je obuhvatilo istraživanje imaju prostora za poboljšanje, dok Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora, imaju više oblasti u kojima je unapređenje potrebno u poređenju sa drugim zemljama. Nadamo se da smo ovim istraživanjem pomogli državama da detektuju najvažnije oblasti i ohrabrujemo ih da nastave dobrim putem u borbi protiv nelegalne trgovine“ – naglasio je Klejg.

Predstavnici nadležnih državnih institucija, poslovne zajednice i nezavisni eksperti razgovarali su na konferenciji o ključnim izazovima i narednim koracima na putu suzbijanja nelegalne trgovine i sive ekonomije u Srbiji sa ciljem stvaranja jednakih uslova poslovanja za sve aktere na tržištu i poboljšanja poslovne klime.