Дунав друштво за управљање добровољним пензијским фондом окупило је у Србији више од 58.000 чланова и располаже имовином од 13 милиона евра, која се улаже у безбедне и строго контролисане инвестиције

У новембру 2005. године Србија је добила првог “приватног“ пензионера. Човек је на време схватио смисао слогана “Тешко оном кога сат буди“, под којим већ пету годину делује Дунав друштво за управљање добровољним пензијским фондом. У нашој земљи је ова врста бриге за квалитет сопственог живота нов облик размишљања о будућности, времену када престају радне, али не и животне активности. Горка искуства српских пензионера створила су скептичне људе који на сваку новотарију, мање-више, гледају као на неку оригинално смишљену замку да им се отме новац.

Зато је и разумљиво првобитно неповерење којим су грађани Србије, пре свих они којима се смеши мировина, дочекали понуду и нову могућност да себи обезбеде додатни извор финансијске сигурности.

Неповерење назива највећим непријатељем прихватања добровољног пензијског осигурања и Мирјана Грбовић, директорка Дунав друштва за управљање добровољним пензијским фондом. Зато је први корак у покушају да се промени став људи била добра комуникација са будућим члановима и едукација, као и објашњење шта добровољно пензијско осигурање значи и какве су гаранције за његову сигурност.

Минимум

Најнижи допринос на који се може закључити уговор о чланству износи 895 динара, односно седам одсто минималне бруто зараде у Републици Србији и мења се два пута годишње. Чланови фонда могу да буду сва запослена и незапослена лица, радници “на црно“, пољопривредници, хонорарци и студенти. Практично, сви држављани Србије, али и странци.

– Ми доследно спроводимо принцип јавности рада и доступности свих информација. Довођењем људи у заблуду или неистинама компромитовала би се добра идеја коју полако, али сигурно, прихвата све већи број грађана Србије – каже Мирјана Грбовић. – Међу члановима нашег фонда највише је оних, чак 94 одсто, којима послодавци плаћају доприносе, док смо са осталих шест процената потписали индивидуалне уговоре. Иначе, просечна старост људи који су прихватили, за наше прилике, нови вид улагања за позније доба је 46 година, мада охрабрује чињеница да је све више млађих, чак тридесетогодишњака, који не сматрају да је окончање радног века нешто што се њима никада неће догодити.

Оно што би чланове добровољног пензијског фонда требало највише да занима јесте сигурност улагања њиховог новца. Да би инвестирање било сасвим безбедно и увек јасно предочено будућим пензионерима, постарао се Дунав са више нивоа контроле. За наше прилике нов је и појам тзв. кастоди банке, односно банке „стараоца“, која на дневном нивоу контролише пословање Друштва и токове новца којим располаже.

– Контрола инвестиција елиминише ризик погрешног улагања – тврди наша саговорница. – Додатну сигурност представља и чињеница да се наш целокупан рад организује у складу са прописима Народне банке. Ако се, којим случајем, догоди да друштво које управља фондом упадне у неке проблеме, Народна банка му одузима дозволу управљања и додељује је другом друштву. Није претерано ако кажем да ту владају изузетно строга правила и да смо једна од најконтролисанијих финансијских институција.

Процедура добровољног пензијског осигурања је крајње једноставна: довољна је лична карта и контакт са једном од 13 филијала Дунав друштва за управљање фондом, колико их је тренутно широм Србије. Члановима и онима који то желе да постану, на располагању је и кол центар који објашњава све нејасноће и недоумице.

Контакт

Све информације о могућностима остваривања права на приватну пензију у Дунав друштву за управљање фондом могу се добити на инфо телефон 0700 700 600 или на адресама www.dunavpenzije.com и headoffice@dunavpezije.com

– Све је више наших суграђана који мисле и на будућност својих потомака, чак и беба – каже Мирјана Грбовић. – Они им, уплаћивањем доприноса, отварају низ могућности и свакако обезбеђују лагоднију сутрашњицу. Важно је да се напомене да приватна пензија може да се користи већ са 53 године живота, док је горња старосна граница 70 година. Тада се новац подиже у целини или се, пак, преноси на самостално изабране наследнике. Прикупљени новац се, исто тако, повлачи периодично, у више транши, или целокупна сума.

Добровољни пензијски фонд Дунав до сада је окупио више од 58.000 чланова и располаже имовином од 13 милиона евра. Како ће се та средства улагати да би донела што већу добит конкретно одлучује портфолио менаџер у оквиру инвестиционе политике коју, пак, води инвестициони одбор, а све у складу са законским прописима. Тиме, по речима наше саговорнице, ризик од неуспеха инвестиције практично не постоји.

С. Андрић