Konstantinos Vajotis, zamenik generalnog direktora za poslove sa stanovništvom, i Janis Kiriazopulos, zamenik generalnog direktora za poslove sa privredom u Piraeus banci, za samo dva meseca u Beogradu dobro su upoznali grad i mentalitet naših ljudi

    Radne obaveze su prvo na šta u subotu ujutru pomisli Konstantinos Vajotis, zamenik generalnog direktora za poslove sa stanovništvom u Piraeus banci. Njegov kolega Janis Kiriazopulos, zamenik generalnog direktora za poslove sa privredom, kaže da mu vikendom, s obzirom na to da živi sam, kroz glavu prolaze dnevne obaveze i spisak namirnica koje treba nabaviti u obližnjem supermarketu.

“Pomalo me ovakav način života podseća na studentske dane”, sa osmehom kaže Kiriazopulos u razgovoru za Magazin Biznis. Zapravo, oseća se baš kao brucoš, koji je daleko od kuće, sam i u nepoznatom gradu.

– Moja prva asocijacija na Srbiju je košarka i odlični igrači koji igraju u svetskim, pa čak i u grčkim timovima – kazao je gospodin Vajotis.

Poraz koji su prošlog leta na Evropskom prvenstvu u košarci u Beogradskoj areni doživeli plavi, nije pokolebao Kiriazopulosa, pa on i dalje misli da se u našoj zemlji rađaju najbolji svetski košarkaši.

Istovremeno, sinonim Srbije za Janisa Kiriazopulosa jeste i svakodnevno razmišljanje našeg naroda o političkoj situaciji. I kada je reč o ekonomiji, u Srbiji je politiku nemoguće zaobići. Najveći problem srpske privrede, čak pre nezaposlenosti i inflacije, jeste – politika. Kosovo, Hag, razdvajanje sa Crnom Gorom – sve se to odražava i na biznis, jer politika ne bi trebalo da bude ispred ekonomije – smatra Kiriazopulos. Ipak, jedna od najpozitivnijih strana života u Beogradu, kako kažu, jeste sigurnost i to što mogu slobodno da izađu na ulicu, da šetaju parkovima kraj reke i da, pri tom, na engleskom razgovaraju sa prolaznicima. Gospodin Kiriazopulos sa neskrivenim zadovoljstvom priznaje da mu se nekoliko puta dešavalo da i u dva sata ujutru sam prolazi centralnim gradskim ulicama a da, pri tom, ne oseća strah niti ima utisak da je izašao u „gluvo doba”.

Po dinamičnom receptu

Piraeus grupa spada u najdinamičnije i najaktivnije finansijske organizacije u jugoistočnoj Evropi sa mrežom od 458 filijala i ukupnom aktivom procenjenom na više od 28,18 milijardi evra. Odlikuje se izuzetnim poznavanjem poslova vezanih za privredu, stanovništvo, mala i srednja preduzeća, tržišta kapitala i investicionog bankarstva, lizinga i finansiranja sektora potrošnje. Matična kompanija je osnovana 1916. godine u Grčkoj i danas predvodi grupaciju kompanija koje pokrivaju sve finansijske aktivnosti u ovom delu Evrope, kao i u Egiptu, Londonu i Njujorku.

 – Pre nekoliko nedelja, gospodin Vajotis je zajedno sa suprugom satima šetao Bulevarom kralja Aleksandra, a da nijednom nije pomislio kako neka neprijatnost može da mu se dogodi. Kaže da je oduševljen Kalemegdanom, restoranima Franš, Madera i Pjetro del Oro. Najviše mu prija to što je usluga svuda na vrhunskom nivou.

– Godi mi ljubaznost konobara u beogradskim restoranima i kafeima, nenametljivost kojom vas uslužuju – napomenuo je Vajotis, dok je Kiriazopulos dodao da se ovakva uslužnost ne može baš često videti u Atini.

Vajotis je zavoleo i naša pića i omiljeno mu je crno vino – “Radovanović”. Šljivovicu je, kaže, probao ali nije previše oduševljen tim pićem, jer je za njegov ukus prejako.

Za sada, ova dva predstavnika Piraeus banke nisu imali ni vremena ni prilike da izlaze zajedno i, u šali, objašnjavaju da se sasvim dovoljno viđaju na poslu. Kažu da su novi u Piraeus banci u Beogradu i da se trude da što više nauče od kolega. Kiriazopulos i Vajotis pričaju da su proteklih dana iščekivali i formalnu odluku o promeni imena banke. Naime, Narodna banka Srbije upravo je tog dana (krajem juna) kada smo razgovarali odobrila Piraeus Atlas banci da promeni ime u Piraeus banka. Odluku da sve banke u regionu koje pripadaju ovoj grupaciji ponesu isto ime, matična banka u Atini je donela još pre nekoliko meseci. Inače, Piraeus banka je pre godinu dana postala vlasnik 80 odsto srpske Atlas banke. U oktobru 2005. izvršena je dokapitalizacija na osnovu čega se udeo u vlasništvu Piraeus banke povećao na 88,2 odsto.

Ne Beograd već Zelengrad

Kad je Konstantinos Vajotis stigao u srpsku prestonicu shvatio je da u Beogradu ima mnogo parkova i zelenila. Gde god da se okrenuo, kako kaže, sve je bilo zeleno i to su mu prvi utisci koje je o našem gradu stekao.

– Objasnili su mi da Beograd u stvari znači “beli grad”. Međutim, ja mislim da ga, upravo zbog tako velikog broja travnatih površina, treba nazvati Zelengrad – u šali je predložio Vajotis.

– U narednih mesec dana otkupićemo i preostali deo akcija od malih akcionara i tako postati vlasnici 100 odsto akcija. U trenutku kupovine, banka je imala samo devet ekspozitura, trenutno, u Srbiji ima 17 ekspozitura i isto toliko bankomata. Do kraja godine ćemo proširiti mrežu i poslovni planovi nalažu da ukupno bude 30 poslovnih jedinica i bankomata – objasnili su direktori i dodali da je bilansna aktiva banke sa 60 miliona evra povećana na 180 miliona, a plan je da do kraja godine to bude 322 miliona, što predstavlja povećanje od oko 300 odsto.

I jedan i drugi direktor, baš kao i svi bankari, sa velikom pažnjom prate odluke koje u prošlih nekoliko meseci donosi Narodna banka Srbije kako bi obuzdala kreditnu aktivnost banaka. Jasno im je da guverner tako pokušava da smanji preteću inflaciju, ali to, kako smatraju, neće zaustaviti klijente da pozajmljuju novac kada im je neophodan. Srbija se u tome ne razlikuje od drugih tranzicionih zemalja koje su se uključivale u tržišnu ekonomiju. Krediti su potrebni i građanima i privredi, pogotovo što ih za građane praktično nije bilo više od jedne decenije.

Milioni za reklame

Konstantinos Vajotis kaže da mu zbog postojanja velikog broja banaka ne smeta konkurencija, ali da mu se ne dopadaju agresivne TV reklame.

– I mi znamo da je bez reklame nemoguće plasirati proizvode, ali to ne bi trebalo raditi tako napadno – komentariše Vajotis činjenicu da pojedine banke mesečno ulože čak i nekoliko miliona evra za reklamiranje. 

Na to su predstavnici Piraeus banke spremni, pošto se do sada pokazalo da su za stanovništvo posebno zanimljivi stambeni krediti ove banke, zbog svih povoljnosti – visina kredita, dužina otplate, visina kamate. Naime, kako saopštavaju iz Piraeus banke, stambeni krediti se odobravaju u iznosu od 10.000 do 400.000 evra, na rok otplate od 30 godina i sa efektivnom kamatnom stopom od 7,3 odsto godišnje, uz vezanost za evro. Posebna pogodnost u odobravanju stambenih kredita jeste grejs period od godinu dana u kojem klijent ništa ne plaća banci. Kada je reč o keš i potrošačkim kreditima, putem kreditnih kartica ove banke, rok otplate je 72 meseca a mesečna rata smanjena je na pet odsto od ukupne vrednosti kredita.

Pored kreditnih kartica kojima je moguće dobiti keš kredit ove banke, ovo je samo jedan od oblika povećanja obima poslovanja sa stanovništvom.

Anica Nikolić