У наставне програме факултета треба укључити више практичних знања и развијати менаџерске вештине код студената, каже Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије

Понуда факултета за образовање менаџера у Србији прилично је богата. Створени су добри услови за образовање менаџера у одређеним функционалним областима, као што су управљање маркетингом, финансијама, производњом и слично. Међутим, и поред тога што је учешће факултета који образују менаџере изузетно високо у укупном броју високонаучних установа у Србији, понуда за све профиле који су нам потребни још увек није довољна, каже Хасан Ханић, декан Београдске банкарске академије (ББА).

– Мислим на одређене профиле као што су рецимо менаџери за финансије, за управљање кадровима, портфолио менаџери и други за којима непрестано постоји тражња на тржишту. Већина образовних програма још увек је прилично оптерећена теоријом, а недовољно пажње се на факултетима поклања развоју менаџерских и лидерских вештина. Школовање доброг менаџера подразумева стицање различитих рачунарских вештина, развијање способности за комуникацију, продају, маркетинг и оспособљавање за рад у тимовима, каже Хасан Ханић.

Профитабилно занимање

У наставне програме треба укључити више практичних знања, каже Ханић, а анализе различитих случајева из праксе могу значајно да развију инструменталне вештине менаџера. Веома је важно да студенти менаџмента проведу одређено време у компанијама у којима могу директно да се упознају са послом који ће након школовања обављати. То је најбољи пут ка стицању искуства неопходног за успешно решавање реалних управљачких проблема.

Према речима нашег саговорника, школарина за образовање менаџера на бројним приватним високошколским установама у Србији износи од 1.000 до 4.000 евра. Висина школарине зависи од броја студената и величине група на предавањима и вежбама, јер број академаца на настави битно одређује висину трошкова високошколске установе.

Кредити за студенте

Према речима Хасана Ханића, у Србији има академаца који и поред жеље да студирају менаџмент немају довољно новца за школовање на приватним универзитетима. Због тога би банке требало да омогуће повољније кредите за академце уз грејс период од годину дана.
– Очекујемо да ускоро, банке које послују у Србији, по угледу на оне на Западу, понуде кредите за академце под повољнијим условима него до сада. Банкарске камате у европским земљама износе од пет до седам одсто годишње, а од студената се очекује да годину дана након студија пронађу посао и почну да отплаћују кредит, каже Хасан Ханић.

– Школарина за образовање менаџера у Србији није претерано висока. Свршени академци се након стечених знања и вештина на факултетима запошљавају у кратком времену и стичу услове да брзо поврате уложени новац. Школовање им пружа одличну основу за даља усавршавања и напредовање у каријери, каже Ханић.

Велика тражња

Менаџери који стекну диплому имају добре могућности за запошљавање у Србији, јер на тржишту постоји велика тражња менаџера различитих профила. Готово да нема компаније или установе која у последњих неколико година може да функционише без добро обучених стручњака, од оних који руководе предузећем до такозваних функционалних менаџера задужених за маркетинг, информационе технологије, продају.

Београдска банкарска академија школује менаџере из области финансија, посебно у домену банкарства и осигурања. Пажња се посвећује практичној настави која се обавља у банкама, осигуравајућим и брокерским кућама, државној управи. Током студија академци добијају Европску компјутерску дозволу (ЕЦДЛ) и савладавају софтверске апликације које обухватају поједине сегменте банкарског пословања.

Приватни или државни

Како истиче Хасан Ханић, приватни факултети у Србији не оптерећују студенте знањима која више ничему не служе.
– Због неприлагођених наставних програма на државним факултетима тек сваки десети академац заврши студије у предвиђеном року, а према неким проценама, због тога две трећине студената одустане током школовања. На приватним факултетима нема тих проблема, нити је тешко изменити програме и увести нове наставне дисциплине, каже Ханић.

– Школарина на Београдској банкарској академији кошта 3.000 евра, али за тај новац студенти добијају комплетну, преведену, литературу и уџбенике најбољих европских и америчких аутора. Укључена је и тромесечна стручна пракса, а студенти не плаћају полагање испита и одбрану дипломског. Износ се може платити у девет рата, а најбоље академце делимично или у потпуности ослобађамо плаћања. Бесплатно школујемо по пет студената са сваке године, а формирали смо и фонд у који издвајамо 30.000 евра годишње за школовање најбољих, каже Ханић.

Факултет је са Центром универзитета у Редингу – ИЦМА у Великој Британији потписао Меморандум о сарадњи којим је предвиђено да студенти ББА након прве године студија наставе школовање на овом универзитету, упишу мастер или докторске студије.

М. Вујадиновић