У Србији постоји само једна санитарна депонија, и то у Врању, а многе европске државе годинама успешно прерађују отпад и на томе добро зарађују

Сметлишта на ободима града, реке чије су обале „пластифициране“ одбаченим боцама и препуни контејнери различитог смећа, прави су доказ да у Србији није почела прерада отпада, иако то може бити уносан посао. Код нас постоји само једна санитарна депонија, и то у Врању, а многе европске државе више од 20 година успешно прерађују отпад и на томе добро зарађују.

Округли сто „Енергетска и економска валоризација отпада” који су недавно организовали Београдски сајам и компанија Митеко из Београда, представио је аустријски и швајцарски модел повезивања екологије и економије. Директор Бечких електрана Томас Лајтнер рекао је да се само у главном граду Аустрије захваљујући преради комуналног отпада греје и климатизује чак 720.000 домаћинстава и да се 94 одсто сировина обезбеђује само из бечког отпада. Ово искуство веома је драгоцено, због сличности у количини комуналног отпада коју Београд и Беч производе.

Зарађују на отпаду

Компанија Митеко из Београда бави се извозом опасног отпада, инжењеринг пословима на електропостројењима, увозом и заступањем светских лидера у производњи репроматеријала и израдом студија из области заштите животне средине. Сарађују са нашим највећим фирмама као што су компанија Здравље актавис, Хемофарм, цементарама у Поповцу, Беочину, Косјерићу, електромрежама Србије, Министарством одбране. До краја септембра ове године извезли су око 700 тона опасног отпада.

Проблем одлагања и прераде комуналног и индустријског отпада решила је и Швајцарска. У Базелу постоји фабрика за спаљивање индустријског отпада чијом прерадом се обезбеђује топлотна енергија за загревање градских домаћинстава.

– Све хемијске фабрике достављају нам отпад из производње и на тај начин годишње обезбедимо око 70.000 тона горива за грејање. Током лета кондензујемо пару, а зими је користимо за загревање. Прерадом отпада из само једне фабрике за хемијску индустрију годишње уштедимо око 75 тона горива, рекао је Марино Рота, главни хемичар постројења Валорек сервиса из Базела.

Бранислав Божовић, градски секретар за заштиту животне средине Београда, истакао је да код нас још није установљена разлика између опасног и комуналног отпада и да отпад није у надлежности локалних власти. Приоритет Београда је уређење депоније у Винчи, што укључује приватизацију система за комунални отпад, тендер за давање у концесију те депоније, решење проблема уређења и минимизације отпада, депонијског гаса и спаљивање отпада. Перманентна едукација становништва и уређење система за сортирање отпада су од стратешког значаја.

Директорка Завода за заштиту природе Србије Лидија Амиџић није оптимиста кад је реч о комуналном отпаду, првенствено због нерешених надлежности у читавој овој области. Чак ни разликовање врста отпада и одвајање није решено.

Гордана Перовић, директорка Агенције за рециклажу, позвала је на стрпљење подсећајући да се земље чланице ЕУ проблемима комуналног отпада баве дуже од 25 година, а да је код нас то питање отворено тек пре пет година. Спаљаонице су за нас још далека будућност, а рециклажа би требало да постане нова привредна грана у Србији.

Спаљаоница – украс Беча

У Бечу се годишње спали око 450.000 тона комуналног и око 100.000 тона опасног отпада, који се користи за грејање домова, производњу енергената и климатизацију. Изузетна пажња се поклања заштити животне средине, па је и лимит загађености ваздуха коју узрокује прерада отпада ограничена на 17 милиграма по кубном метру.
Томас Лајтнер, директор Бечких електрана, каже да Србија има добре шансе за искоришћавање отпада, али да се у овај посао улази постепено, са јасном стратегијом и планом како се од отпада може направити профит.
– Први корак јесте искоришћење градског отпада, чије спаљивање није скупо, процес прераде кратко траје, а на тај начин могуће је запослити значајан број оних који су без посла. Решавањем проблема, корак по корак, Београд може да се приближи Бечу који има милион и 600 хиљада људи и три фабрике за спаљивање отпада, каже Томас Лајтнер за Економетар.
У центру Беча саграђена је и спаљаоница у облику печурке која подсећа на уметничко здање и улепшава градски простор. Саградио ју је познати аустријски уметник са намером да ову необичну грађевину на што бољи начин уклопи у миље града. Изгледа као споменик, а у ствари је спаљаоница у којој се уништава отпад и производи топла вода и енергенти за загревање домаћинстава.

Слободан Тошовић, директор Градског завода за јавно здравље у Београду, посебно је нагласио проблем неконтролисаних санитарних депонија и рекао да последице лошег управљања отпадом доносе високи ризик по здравље људи и животиња. Значајан фактор у превенцији опасних еколошких ситуација јесте правовремена реакција. У Београду се више од 15.000 људи, углавном Рома, потпуно и неконтролисано бави прикупљањем и нестручним сортирањем секундарних сировина.

Сви учесници овог округлог стола сагласили су се да треба да постоји државни пројекат за комунални отпад у Србији, да се истакне еколошки значај прераде отпада и да је за решење овог проблема потребно веће ангажовање надлежних државних и друштвених институција.

М. Вујадиновић