Грађани већ имају могућности да праве лични портфолио, да улажу новац и да науче да брину о својој будућности

Ово је важан корак у развоју финансијских услуга у Србији и доказ да су реформе финансијског система озбиљне и брзе. Србија је прво реформисала банкарство, потом осигурање и сада довршава уређење инвестиционих фондова. Грађани већ имају могућности да праве лични портфолио, да улажу новац и да науче да брину о својој будућности – рекао је Небојша Дивљан, председник управе Делта Ђенерали осигурања, на недавном представљању основних принципа пословања првог приватног добровољног пензијског фонда у Србији.

Издавањем прве лиценце Делта Ђенерали друштву за управљање пензијским фондом, почео је да ради први приватни пензијски фонд у Србији који, како је рекао Ратко Живковић, директор Дирекције за маркетинг и односе са јавношћу, омогућава додатне приходе у старости уз истовремени развој тржишта капитала. Како је то могуће?

Моћни Ђенерали

Компаније које управљају оваквим фондовима раде за накнаду од три одсто од сваке уплате, а припада им и највише још два одсто од вредности имовине фонда. Само велики фондови обезбеђују управљачима солидан проценат накнаде моћне компаније. На пример, годишњи приход компаније Ђенерали од послова осигурања у свету достиже готово 63 милијарде евра, што је око три пута више од бруто националног дохотка Србије. Посматрано на глобалном нивоу, компанија Ђенерали, у оквиру осигуравајућих компанија, управља са око 30 пензијских фондова у свету.

Корист од улагања

Србија је добро место за улагања, истиче Небојша Дивљан, што потврђује и све више заинтересованих инвеститора за српско тржиште. У Србији може да се улаже у акције које ће донети добру добит. Познато је да су од преузимања неколико компанија у последњих годину дана акционари у Србији добро зарадили.
– Ипак, највећи добитници нису радници тих фирми, већ инострани инвестициони фондови који су куповали акције у 2003. и 2004. години. Они су зарадили вишеструко у односу на оно што су уложили. Такве приносе могу да остварују и добровољни пензијски фондови. Да су постојали од 2001. године, грађани би већ имали пет година штедње, а фондови би остварили велику зараду – каже Небојша Дивљан.

Чланство у приватном пензијском добровољном фонду Делта Ђенерали могуће је свим грађанима, а висина уплата прилагођена је потребама. Сваки члан фонда сам одлучује о висини и трајању уплата, нема старосних ограничења, а износ уплате се може мењати без претходне најаве. Свако може бити члан једног или више фондова истовремено, нема санкција за нередовну уплату доприноса, а престанак уплата не значи престанак чланства у фонду. Сваки члан има индивидуални рачун који може пренети у неки други фонд, по избору. При уплати доприноса, члан добровољног пензијског фонда увек купује инвестиционе јединице која, на пример, може износити 1.000 динара. Новцем чланова пензијског фонда управља Делта Ђенерали друштво за управљање које доноси инвестиционе одлуке и, према закону, улаже новац како би се остварио што већи профит.

И господин Дивљан и господин Живковић наглашавају да је законом регулисана конзервативна инвестициона политика како би се избегао ризик улагања. По тој шеми, до пет одсто новца добровољног пензијског фонда може да се улаже у новчане депозите, до 15 одсто у некретнине, до 30 одсто у акције, до 20 одсто у обвезнице предузећа, до 20 одсто у обвезнице локалне самоуправе, до 30 одсто у хипотекарне обвезнице, до 10 одсто у хартије издаваоца из иностранства, до 10 одсто у хартије једног издаваоца а ограничења нема код улагања у државне обвезнице. То су могућности, а од вештине оних који су задужени за инвестирање зависе приноси који ће се остварити, од којих, потом, зависи вредност једне инвестиционе јединице а тиме и висина пензије која се добија из добровољног пензијског фонда.

Опрезна улагања

Добровољни пензијски фонд се определио да највећи део прикупљених уплата својих чланова, а то је око 65 одсто, пласира у државне обвезнице, 30 одсто у акције на берзи и пет одсто у новчана средства. Процењујемо да ће такав приступ члановима фонда Делта Ђенерали обезбедити сигурну добит, која ће бити већа од онога што се добија у класичним банкарским пословима – каже Ратко Живковић.

Укратко, чланство у фонду представља једноставан начин штедње, уз вишеструки надзор и контролу пословања од стране Народне банке Србије. Разуме се, за дужи период чланства већа је и пензија, па су млађе особе у предности. Посебно је значајно што постоје олакшице за послодавце, јер се износ до 3.000 динара који се издваја у добровољни пензијски фонд не опорезује. За послодавце релативно мали улог, али за запослене велика корист када, једног дана, уз обавезну, по правилу малу, пензију из државног фонда стигне и пензија из овог приватног фонда.

Р. Н.