Од малог кафеа на плажи, за петнаест година „Петица“ је постала ресторан са 800 места и низ садржаја. Снежана и Дејан су развијали свој угоститељски бизнис „уџбенички“, корак по корак, инвестирали из профита, а фирма је органски расла. Када се све сабере, за деценију и по уложили су више од сто хиљада евра, али су, истовремено, понуду обогатили и савладали све „дечије болести“ предузетништва
Снежана и Дејан Мијаиловић:
Одговорно пословање и улагање у
развој – то су пословна правила
којима се руководе сестра и брат
Сестра и брат, Снежана и Дејан Мијаиловић, иако нису по струци угоститељи, већ петнаест година на Макишкој страни Аде Циганлије у Београду успешно воде Клуб кафе-ресторан „Петица“. Временом је „шведски сто“, који су први увели у понуду, постао синоним добре хране и брзе услуге, уз уживање у једном од најлепших погледа на Савско језеро. Уз ресторан су и терени за одбојку и мали фудбал, стони тенис – идеално за тим билдинг активности.
И Снежана и Дејан Мијаиловић имају своје каријере, паралелне са овим послом у угоститељству. Снежана (54) је дипломирани инжењер електротехнике и ради у фирми која се бави консалтингом – Електроенергетски координациони центар у Београду – ЕКЦ. Зато је после подне и викендом у „Петици“. Њен млађи брат Дејан (51) је тренер у спортском стрељаштву, а скоро две деценије је био трговац робом широке потрошње. Љубав према природи и реци, али и дружељубивост, највише су утицали да отворе кафе-бар „Петицу“ пре 15 година.
– Никад себе нисам видео у канцеларији и бирократском послу, увек сам тежио да своје идеје реализујем. Тако сам и почео са послом у трговини и отварањем драгстора који је на Новом Београду радио 24 сата, испричао нам је за Економетар Дејан Мијаиловић.
Изазов се наметнуо 2005. када је ЈП Ада Циганлија расписала тендер за издавање 15 парцела у годишњи закуп на Макишкој страни. До тада је ту постојало неколико локала који су радили само лети. Дивљи предео, зарастао у шипражје, станиште дивљих патака, фазана…
– Простор је био као утрина. Ми постављамо стубове за локал, правимо летњи шанк и док смо радили – утрчи дивљи зец… Овде на Ади смо желели да направимо место где ћемо се дружити са нашим пријатељима, али смо временом схватили да то можемо само кад није сезона, односно кад нема гостију. Почели смо да радимо 30. априла 2005. године, био је леп дан пред првомајске празнике, Ада крцата, а ми без икаквог знања о угоститељству. Долазе две жене и наручују кафу, ми скувамо и иза шанка гледамо „шта ће сада да буде“. Оне су попиле кафу и желе да плате, а ми не знамо ни да наплатимо и кажемо: Кућа части – ви сте нам први гости, присећа се сада Снежана, уз осмех.
Знали су само да им је незнање велико, али је била велика и жеља да науче како да успешно воде локал. Један од првих корака био је да купе књиге о угоститељству за средњу школу из којих су учили. Касније су направили и контакте са Високом угоститељском школом у Београду, одакле су им долазили млади студенти на праксу.
– Када смо завршили прву сезону, схватили смо да је наша идеја о кафеу за дружење са пријатељима пропала, јер кад је лепо време ми морамо да радимо, а можемо да се дружимо само кад је лоше време! Тада смо одлучили да останемо и боримо се, а то је значило да направимо, поред летње, и зимску причу. Били смо међу првима који су почели да раде и зими и гости су нам радо долазили. Ада има једну специфичност угоститељског рада. Кад има посла, имате га превише јер је лепо време и сви су изашли у шетњу, на пиће или ручак. А када је лоше време, нема људи, па нема ни посла, каже Дејан.
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- ПРОЈЕКАТ ОТП БАНКЕ ЗА ИНОВАТИВНЕ ПОДУХВАТЕ: Генератор подстиче предузетнички дух
- КРЕДИТНА ЛИНИЈА ЗА БОЉИ ПРИСТУП ФИНАНСИРАЊУ ПРИВАТНИХ ПРЕДУЗЕЋА: За МСП у Србији, преко Интезе 15 милиона евра од ЕБРД
- Следећи број Економетра излази 7. априла 2020.
