Ogromna je neizvesnost u pogledu budućeg toka pandemije i srodnih poremećaja u Srbiji i Evropi. Zato rizici kompanije Air Serbia ostaju visoki, dok se EPS, kao najveće javno preduzeće, suočava sa pritiscima likvidnosti i time je još jedan važan izvor fiskalnih rizika. Srpske vlasti izrazile su interesovanje za novi aranžman sa MMF-om, a novi program bi mogao da bude naslednik Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), uz ambicioznu agendu strukturnih reformi
Sebastijan Sosa: Pandemija i njeni ekonomski efekti biće veoma nepredvidivi, pa će možda biti neophodne mere za podršku privredi i ranjivim grupama
Nakon naglog smanjenja u drugom tromesečju 2020. godine usled šoka izazvanog virusom COVID-19, u Srbiji se ekonomska aktivnost u drugoj polovini godine oporavila. Do toga je delom došlo i zato što je ekonomija podržana velikim fiskalnim paketom i monetarnim i finansijskim merama, primenjenim kao odgovor na krizu. Ali, glavni izazov ostaje u tome da se održi solidan ekonomski oporavak 2021. godine, kada većina tih mera bude istekla.
Ovim ocenama je Sebastijan Sosa, stalni predstavnik MMF-a u Srbiji, počeo razgovor za Magazin Biznis. On upozorava da će pandemija i njeni ekonomski efekti biti veoma nepredvidivi, pa će možda biti neophodne mere za podršku privredi i ranjivim grupama.
• MMF je već ocenio da bi budžet za 2021. trebalo da nastavi da podržava ekonomski oporavak, ali uz trend održivosti javnog duga. Da li je to moguće uz najavljeno povećanje plata u javnom sektoru?
– Fiskalni deficit 2020. godine dostići će skoro devet odsto BDP-a 2020. godine, zbog troškova fiskalnih mera koje se sprovode radi ublažavanja uticaja pandemije i pada prihoda povezanih sa nižom ekonomskom aktivnošću. Očekuje se da će se javni dug, koji je neprekidno opadao pre pandemije, povećati 2020. godine na skoro 60 procenata BDP-a. U tom kontekstu, budžet za 2021. godinu mora uspostaviti ravnotežu između podrške oporavku i održavanja fiskalne discipline.
• Koliki nivo fiskalnog deficita bi trebalo održati u 2021. godini?
– Uzimajući u obzir predviđeni ekonomski oporavak, smanjenje fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a u 2021. godini bilo bi prikladno i osiguralo bi da javni dug u procentima BDP-a nastavi da pada. U tom kontekstu, važno je da se budžetom predvide troškovi za podsticanje javnih investicija, uključujući zelena ulaganja, što će podržati privredni oporavak i podstaći rast na srednji rok. Da bi se stvorio prostor za ovo, povećanje plata u javnom sektoru trebalo bi da bude ograničeno 2021. godine, a povećanja predviđena budžetom za 2021. godinu u skladu su s tim ciljevima.
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- MIODRAG MITROVIĆ, PREDSEDNIK KOMPANIJE MITECO-KNEŽEVAC: Šta sa otpadom posle pandemije
- NAPRAVITE ODGOVARAJUĆU BEZBEDNOSNU IT STRATEGIJU: Rastuća pretnja: targetirani napadi na kompanije
- IT INDUSTRIJA IZ ŽENSKOG UGLA: Ova godina je pokazala koliko je tehnologija prisutna i važna
- POSLOVNI REZULTATI KOMPANIJE dm drogerie markt: I odgovorno i uspešno u 2020. godini
- KROZ KAKVE KONTROLE PROLAZI PROIZVODNJA I PRERADA GORIVA U SRBIJI: Domaće gorivo i evropski standardi
- PROIZVODNJA DUVANA U SRBIJI POSTAJE SVE ZNAČAJNIJA: Duvan veoma tražen – peti u izvozu
- KOMPANIJA MARBO PRODUCT USPEŠNO REALIZUJE PROJEKAT NAMENJEN STUDENTIMA: Chipsy Agro Akademija za farmere 21. veka
- UPOZORENJE POLA POLMANA DA JE BUDUĆNOST ČOVEČANSTVA STAVLJENA NA KOCKU: Klimatske promene i nejednakost prihoda – dva najveća izazova
- DIGITALNI VODIČ: Mobilni naš nasušni
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. decembra 2020.
