Абиленски парадокс је један од појавних облика једноумља и као такав узрок је бројних погрешних пословних одлука
Најновије издање новосадске издавачке куће ASEE Books „ХР менаџмент: Појмовник од А до З“, аутора Дарка Ивековића, представља оригинално и инструктивно штиво које садржи 160 најважнијих појмова из области управљања људским ресурсима. Уз сагласност издавача (adizesbg@eunet.yu) Економетар у наредних неколико бројева преноси делове из ове књиге.
Абиленски парадокс (енгл. Abilene Paradox) јесте појава у којој сви чланови групе одлуче да делују супротно својим стварним жељама.
Назив потиче од анегдоте коју је 1988. године Jerry B. Harvey, познати амерички стручњак за менаџмент, објавио у својој књизи The Abilene Paradox and other Meditations on Management. У тој краткој анегдоти чланови неке бројне породице из тексашке унутрашњости одлучили су једног врућег летњег дана да крену на излет у 80 километара удаљени градић Абилен. Сви су се наглас изјаснили у прилог тој идеји, поткрепљујући је чак својим „аргументима“, док су у себи – прећутно, да се другима не би замерили или да им не покваре весеље – били против ње. Тек кад се излет у свим својим деловима показао као потпуни промашај и изазвао бројне неугодности, чланови породице су најпре признали једни другима да су, заправо, од самог почетка били против идеје о излету, а затим објаснили и шта их је на почетку навело да је подрже.
За Абиленски парадокс карактеристичне су следеће фазе:
- Неко од чланова групе предложи акцију за коју верује да је жели већина, ако не и сви чланови групе.
- Премда неки, можда већина, па чак и сви остали имају друкчије мишљење од предложеног, они га не изричу из различитих разлога, на пример: желе да избегну полемику; нису сигурни у своје аргументе; желе да угоде предлагачу, односно онима који га подржавају.
- Отворено или невербалним знацима, сви одобравају предлог у уверењу да га – уз предлагача – подржавају и остали чланови групе.
- Осим изражавања сагласности са предлогом, многи чланови конструишу „аргументе” којима га поткрепљују, што остале учвршћује у уверењу да и они подржавају исти предлог и тако се сви, и несвесно, нађу у затвореном кругу из којег не могу да изађу.
Абиленски парадокс је један од појавних облика једноумља и као такав узрок је бројних погрешних пословних одлука.
О писцу
Дарко Ивековић се 15 година бави вођењем људских потенцијала. Од 1999. године, када је у тој грани основао консултантску кућу, самостални је консултант.
Менаџерска искуства је стекао најпре током 28 година рада у ИБМ-у на више менаџерских функција у Хрватској, средњој и источној Европи а затим 1998. и 1999. године у ЛУРИ као потпредседник за људске потенцијале.
Као самостални консултант био је ангажован на преко 50 пројеката у више од 20 компанија у Хрватској и иностранству.
Од 2005. године има угледни међународни Certified Management Consultant (CMC) сертификат према правилима ICMCI (International Council of Management Consulting Institutes).
Акорд и каткад „погодба по комаду” (енгл. Piece-Work) један је од облика награђивања резултата неке активности у одређеном времену. Награда је сразмерна резултату који се исказује количином или предатим учинком.
За акорд је карактеристично да иста правила награђивања важе за већи број запослених ангажованих у истом процесу, неретко и за све запослене на истом радном месту у организацији. Његове основне одлике су:
послодавац не разликује запослене обухваћене акордом;
послодавац не разликује стратешке вредности појединих сегмената пословања у којима се остварује продаја тако да сваки зарађен износ у једном сегменту (нпр. производ, део тржишта, купац, сезона и сл.) има за организацију исту важност као и сваки зарађен износ у било којем другом сегменту.
Због таквих својих одлика, акорд, слично као и норма, представља један од облика уравниловке.
(Наставиће се)
