Савети: Шта основати – радњу или предузеће

Пише: Николета Вученовић, заменик директора Агенције за привредне регистре Републике Србије*

Ко има пословну идеју мора да промисли о будућности своје делатности: да ли да отпочне посао регистрован као „предузетник“, односно радња, или као привредно друштво.

Радња као форма пословања није уобичајена у развијеним економијама, а жилаво опстајање и увећавање „предузетника“ у Србији је вероватно резултат наслеђене праксе из доба самоуправног социјализма.

Тада је отварање радње био једини начин отпочињања сопственог бизниса. Дефиниција радње је да власник у њој непосредно ради уз евентуалну помоћ породице или још неког радника који би га мењао у другој смени. Данас неке радње имају и више од сто радника, што говори да су то у ствари средња или, у неким случајевима, велика предузећа.

Власник радње одговара целокупном имовином за своје пословање. Привредна друштва су правна лица и она за пословање одговарају само имовином друштва.

Смислите добар назив

Стручњаци тврде да је добро изабран назив фирме први корак у стварању бренда. Он мора бити лак за памћење и мора да изазове јасну асоцијацију. Најпре, будите креативни – размислите какву креацију желите кад људи чују име фирме. Запишите асоцијације на папир и поређајте их по значењу. Повезујте речи и фразе које производе осећања која желите, а онда тражите синониме и размислите које боје, предмети, биљке или животиње могу да се комбинују са тим појмовима. Комуницирајте са другима, анализирајте називе с неким коме верујете и нека вам каже на шта свако име асоцира и колико је упечатљиво. Морате бити сигурни да неко већ није искористио тај назив. Избегните назив базиран на властитим именима (Милић, Перић…) али и онај који дословно описује производ – консултантска компанија или агенција за некретнине. Немојте се служити ни географским именима – тешко се памте, а биће проблема ако се преселите или проширите.

Грађани Србије у неким деловима, углавном на југу Србије, при покретању посла често консултују погрешне особе за савет када бирају форму пословања, односно питају рачуновођу за савет да ли да отворе радњу или предузеће. Од њих добију одговор да је једноставније отворити радњу, јер је самим рачуновођама лакше да воде књиге радње, бар на почетку пословања. Уз то, рачуновође им као аргумент наводе и казнену политику за привредне преступе, која предвиђа више казне за предузећа. Људи који отпочињу бизнис не би требало да се руководе казненом политиком пре него што почну да обављају делатност.

За оснивање предузећа је потребан правни савет и он се тражи од правника, а не од рачуновође, као што се од адвоката не тражи да води књиге неког предузећа.

Уколико је неко заиста озбиљан у намери да се дуже бави пословима за које оснива привредни субјекат, требало би да изабере привредно друштво као правну форму. Предности су бројне, а основна је да потенцијал раста није ограничен, јер привредна друштва могу лакше да финансирају своје активности.

Осим тога, лице којe отпочиње посао регистрован као привредно друштво, и други привредни субјекти, државни органи, финансијске институције и пословни партнери од самог почетка ће схватити озбиљније, само себе ће схватити озбиљније, па ни једног тренутка неће довести у заблуду ни себе ни трећа лица у погледу тога шта је његова зарада, шта је имовина привредног субјекта који је основао, односно шта је његова плата а шта је остварена добит тог друштва.

Посебно је интересантно да се на овакав начин, после релативно кратког пословања, код привредног друштва заправо формирају две кредитне способности: кредитна способност привредног друштва која зависи од његове пословне добити или профита тог привредног друштва и кредитна способност самог директора или другог запосленог лица које се формира у зависности од висине његове зараде или плате коју остварује у привредном друштву.

Такође, било који страни партнер неће бити заинтересован да уложи па чак ни да послује са предузетником, управо због мешања имовине, с обзиром на то да код предузетника не постоје јасни критеријуми шта је лична имовина предузетника, а шта су средства која се користе у пословању радње.

Предузетника на крају околности натерају да се пререгиструје у привредно друштво, јер као радња не може даље да развија пословање. Нема кредита или страних улагања. Како да добијете страног партнера ако сте радња? Ко има храбрости да уложи новац у вашу личну имовину?

Подсећам да је оснивањем Агенције за привредне регистре поступак регистрације оснивања сопственог бизниса, према европским стандардима, поједностављен и сведен на три до пет дана, трошкови регистрације смањени су на 50 евра (за оснивање друштва са ограниченом одговорношћу), а оснивачки капитал смањен на 500 евра.

Предузетници који хоће да своје радње пререгиструју у предузећа то могу учинити ако испуњавају услове за промену правне форме. На тај начин могу да задрже датум оснивања, назив, делатност, и сличне елементе како би задржали одређену традицију рада. Све дугове које сте као радња направили остају предузетнику као физичком лицу. На привредно друштво се пребацују друге ствари – делатност, име и слично. Порески третман је потпуно исти. Заправо, у пракси, привредно друштво боље стоји. Радња је увек дужна да плаћа порез, чак и кад не ради или ако губи новац. Привредно друштво, уколико нема промет, предаје пореске пријаве, али у њима може да искаже и губитак, односно у том случају не плаћа порез.