Нефинансијске институције и услуге које оне пружају имају веома дугу историју и традицију. Њихов настанак се везује за 19. век и развој услуга кроз привредне коморе. Од тада до данас су се развиле различите врсте организација које пружају ове услуге (јавне, приватне, невладине итд.) на различитим нивоима, од националног до локалног.
Мр Дејан Радуловић
Развој институционалне инфраструктуре за подршку МСПП је различит од земље до земље. Не постоји јединствен модел јер је то условљено различитим факторима: развојем МСПП, бројем МСПП, итд.
У развијеним тржишним привредама, општи тренд промена у домену развоја нефинансијских институција огледа се у томе што се велика пажња поклања системском грађењу и усавршавању мреже институција које стварају повољне услове за предузетништво и потпомажу стварање конкурентних (равноправних) услова за развој МСПП. Ова мрежа састоји се од државних институција на свим нивоима, почевши од државних, парадржавних, образовних, па до профитних, непрофитних приватних институција, институција и фирми.
Потребна инфраструктура
У периоду до 2010. године неопходно је предузети следеће кораке:
завршити са изградњом институционалне инфраструктуре за нефинансијску подршку сектору МСПП (агенције/центри)
изградити бизнис инкубаторе, индустријске и технолошке паркове као вид инфраструктурне подршке сектору МСПП
омогућити одрживост институција и преузети одговорност за њих од стране државе и локалних фактора
успоставити чврсту везу и координацију између финансијске и нефинансијске подршке
развити систем финансијске подршке МСПП кроз формирање микрокредитних организација (регулисати посебним законом)
у изградњи услуга прилагодити се потребама и потражњи МСПП (дефинисати услуге и комплетне програме, поставити стандарде квалитета, подићи капацитете пружаоца услуга и друго)
дефинисати циљеве и стратегију нефинансијске подршке како на републичком тако и на регионалном нивоу
омогућити приступ разним домаћим и иностраним фондовима
успоставити сталну анализу постојећег стања МСПП како би се могле развијати и адекватне нефинансијске услуге
наставити са изградњом партнерских односа са донаторима и настојати да се пројекти по основу ове помоћи конципирају тако да подрже системске реформе приближавању Европској унији
Изузетна важност нефинансијских институција је у пружању нефинансијских услуга чиме се смањују или елиминишу високи нефинансијски фактори ризика који су најчешћи узрок и препрека обезбеђивању инвестиција (непознавање тржишта, конкуренције, светских цена, технологија и опреме, менаџментских знања и др.) Нефинансијским услугама треба да се подигне инвестициони капацитет постојећим МСПП и лакше добијање почетног капитала за нова МСПП.
Анализирање потреба сектора МСПП и утврђивање његових развојних проблема и могућности су суштина делотворне подршке МСПП, што управо и јесте један од веома битних задатака нефинансијске подршке.
Реализација активности РАМСПП као водеће нефинансијске институције заснивала се и заснива се на интензивној сарадњи и координираности чланова Републичке мреже (регионалних агенција/центара са седиштима у Суботици, Новом Саду, Зрењанину, Сомбору, Београду, Зајечару, Ужицу, Крагујевцу, Нишу, Крушевцу, Лесковцу, Врању, Новом Пазару), што представља неопходну подлогу за даље активно укључивање домаћих и страних институција и организација, донатора, ресорних министарстава, привредних комора, локалних самоуправа, донатора, банака и др. у подршци развоја предузетништва у Србији.
Нова МСПП су несумњиво најекспанзивнија групација постсоцијалистичких друштава. Међутим, генерално посматрано, структура МСПП у Србији по делатностима још увек није довољно развијена. Данас је веома уочљива концентрација малих и средњих предузећа у три-четири делатности. За значајније промене у структури делатности, у принципу, потребан је дужи временски период. Доминира трговина а прате је услуге и прерађивачке делатности, а нешто већу концентрацију бележе промет некретнинама, грађевинарство, саобраћај и угоститељство.
Велики утицај на развој нефинансијске подршке, квантитета и квалитета пружених услуга зависио је и зависи од економских кретања у Србији (привредног и социјалног развоја), потреба сектора МСПП (правног и економског положаја МСПП, финансијске подршке), пословног амбијента, и развијености МСПП.
Данас, после шест година развоја нефинансијске подршке у Србији, може се ипак констатовати да процес изградње институција и организација за подршку сектору МСПП, као и саме подршке, у Србији још увек није завршен.
Ваше коментаре, питања и сугестије можете слати писмом на адресу наше редакције или имејлом на ekonometar@gmail.com
Пише: Мр Дејан Радуловић, заменик директора Републичке агенције за развој МСПП
