Poreskim obveznicima, dakle svim građanima, trebalo bi predočiti koja je direktna ekonomska cena nesprovođenja ekonomskih reformi, jer se ona može vrlo egzaktno izračunati. Za pokriće gubitaka jednog državnog preduzeća iz hemijskog kompleksa potrošeno je onoliko novca koliko je dovoljno za kompletnu obnovu dva najveća klinička centra u zemlji

U prethodne dve godine ostvareno je snažno fiskalno prilagođavanje, odnosno smanjenje fiskalnog deficita sa 6,6 na 1,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Veći deo tog prilagođavanja posledica je primenjenih mera, pre svega smanjenja plata i penzija, suzbijanja sive ekonomije i povećanja poreza, kaže Saša Ranđelović, docent i prodekan beogradskog Ekonomskog fakulteta. Posledično, došlo je do zaustavljanja rasta javnog duga, kaže dr Ranđelović u intervjuu za Magazin Biznis.

• Dakle, fiskalna situacija je sada stabilna, ali šta trenutno mogu da budu izazovi?

– Javni dug je stabilizovan na nivou od oko 75 odsto BDP-a koji se smatra visokim, uzimajući u obzir nivo razvijenosti zemlje. To vidimo iz činjenice da Srbija ima znatno veće rashode za kamate oko 3,5 odsto BDP-a, nego razvijene države sa većim nivoom duga. Stoga se fiskalna konsolidacija može smatrati uspešno završenom tek kada dođe do osetnijeg smanjenja javnog duga, na primer na nivo ispod 45 odsto BDP-a, što se smatra adekvatnim nivoom duga za srednje razvijenu državu. To bi naše javne finansije učinilo spremnim za neke buduće ekonomske turbulencije, koje se neizbežno s vremena na vreme u svetu ponavljaju.

• Šta je neophodno da bi se to ostvarilo?

– Neophodno je fiskalni deficit trajno stabilizovati na nivou od 0,5-1 odsto BDP-a. U tom smislu, ključni rizici za održanje do sada postignutih rezultata i za ostvarenje pomenutog cilja, odnose se na reformu javnih i državnih preduzeća. Bez većeg iskoraka u tom pogledu, i dalje ostaju rizici prelivanja njihovih gubitaka na državni budžet, odnosno na sve poreske obveznike u Srbiji, što je u prethodnim godinama iznosilo više milijardi evra. U slučaju realizacije tih rizika, gubici javnih preduzeća bi mogli da neutrališu veći deo do sada postignutih rezultata u fiskalnoj konsolidaciji.

Opširnije u štampanom izdanju

---

U ovom broju još i …

• NA BEOGRADSKOM SAJMU OD 15. DO 19. MAJA: U ritmu budućnosti
• ODGOVORAN ODNOS PREMA PRIRODNIM RESURSIMA I BUDUĆIM GENERACIJAMA: Bezbednost na radu – preduslov za uspeh
• ODRŽAN PROLEĆNI VIVALDI CEO FORUM MOKROGORSKE ŠKOLE MENADŽMENTA: Inspirativne debate na Mokroj Gori
• DOMINIK ROBERTS, DIREKTOR OPERACIJA MINECO LTD, NAJAVIO OPORAVAK RUDARSTVA U EVROPI I SVETU Geolozi istražuju, vreme rudara tek dolazi
• REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Transferne cene i BEPS projekat
• MENADŽERSKI VODIČ: Sve može da bude važno
• LUNIN PRET-A-PORTER CENTAR DA ZASIJATE U PUNOM SJAJU: Saveti za stajling poslovnih žena
• PITER DRAKER: MOJ POGLED NA MENADŽMENT (8): Gde su granice društvene odgovornosti
• Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. maja 2017.