У Србији се профит, а посебно имовина правних лица, слабо или никако не опорезују. С друге стране, рад је под великим пореским теретом. То је остатак социјализма кад није било профита и све је било наше, па је и тежиште опорезивања било на раду и потрошњи. Зато нам је потребна темељита пореска реформа
Где год се погледа видљиво је да је у Србији неопходан заокрет. Живимо у једном дубоко корумпираном партократском друштву, што се из корена мора променити. Имамо изузетно тешку финансијску ситуацију тако да нам прети банкрот. Имамо порески систем наслеђен из социјализма, као и бирократске процедуре. Судство се посебно истиче. Влада готово потпуна правна несигурност. Спровели смо катастрофалну приватизацију. Сведоци смо нетранспарентног власништва над медијима и њихове подређености политичким странкама. Наше берзе су својеврсни полигон за превару малих акционара. Могао бих још дуго да набрајам. Укратко: политичка елита се показала потпуно неспособном да направи производ звани – држава. Надам се да ће нова Влада променити овакво понашање и бити одговорнија према грађанима. Зато је потребан заокрет. Заокрет значи да потрошња треба да буде усклађена са производњом. Запошљавање и производња морају постати исплативи, а поседовање и транге-франге послови, скупи. Пошто више не треба доказивати да је постојећи пензиони систем неодржив, време је да се реформише. Заокрет о коме говорим морао би поћи и од тога да субвенције нису ни одржив, ни праведан, ни користан начин подстицања привреде, а пореска реформа јесте. Заокрет подразумева такође да држава радницима у јавном сектору не може бити мајка, а осталим радницима, од којих живи, маћеха – истиче у интервјуу за Економетар Саша Радуловић, економиста, стручњак за порески систем.
• Главни проблем Србије је слаба привреда, а ви као главне кривце за то означавате слабу државу и пословни амбијент који је далеко од пожељног. У чему је држава највише оманула?
– Рекао сам већ да живимо у дубоко корумпираном партократском друштву. Имамо урушене независне институције система. У последње четири године готово потпуно смо све три гране власти подвели под једну: партијску.
Демократија је диктатура закона и независних институција система. Основне вредности су транспарентност, јавност, равноправност пред законом. Уместо тога, ми имамо потпуну партизацију свих сфера друштва, неспособне, али послушне, партијске кадрове на свим руководећим положајима и негативну селекцију која прати ово стање. Уговор са Фијатом је симбол те нетранспарентности и бахатости партијске власти.
Опширније у штампаном издању
