САРАЈЕВСКИ ЛАНАЦ РЕСТОРАНА ЧИПАС: Зашто су за Чолићеве ресторане франшизу купили Пољаци

У два ресторана Чипас послужи се дневно две до три хиљаде оброка, а под тим брендом се прода и око 4.000 колача и око стотинак торти. Да је реч о јединственом концепту који је креирао искусни угоститељ Муамер Чолић, показује и то што су пољски инвеститори отворили први ресторан у граду Штетин, као франшизу овог бренда

Муамер Чолић: Од тога колико сте
времена, енергије и труда уложили,
зависи да ли ћете се издвојити у мору
других који се баве истим послом

Бренд Чипас, ресторани у којима се служе пилетина и паста, и под којим се од пре четири године продају и колачи, стекао је већ култни статус у Сарајеву. У време пре пандемије, у два Чипас ресторана дневно се послуживало две до три хиљаде оброка. Три су кључна разлога због којих су Сарајлије заволеле ово место: пријатан амбијент, добра храна и приступачна цена. Да је реч о концепту који има велики потенцијал доказ је и то што су пољски инвеститори узели франшизу овог бренда и недавно отворили први ресторан у тржном центру у граду Штетин.

Филозофија која се исплатила

Идејни творац овог специфичног угоститељског концепта је Сарајлија Муамер Чолић који се целог живота бави угоститељством. Имао је и своју пицерију, али је дуго размишљао шта би ново могао да понуди суграђанима. Није желео никакве „авангардне“ ресторане, већ концепт који би се темељио на ономе што се углавном једе у његовом граду. Знао је да Сарајлије воле и једу пилетину у великим количинама. Уз то, пре десетак година, када је развијао идеју, све више се нудила и паста, али ни једно ни друго јело, нису били ценовно приступачни већини људи.

– У то време, паста нигде није могла да се поједе за цену нижу од осам или десет конвертибилних марака. Било је уврежено мишљење да је паста нешто посебно, фино италијанско јело – које мора да буде скупо. А у Сарајеву, ако можете да купите ћевапе за пет марака, логично је да нећете јести пасту – објашњава Чолић каква је ситуација била на тржишту када је размишљао о покретању свог ресторана.

Анализирајући тржиште, одлучио је да отвори ресторан у којем ће се служити јела на бази пилетине (CHIcken) и пасте (PASta) – назвавши га Чипас.

– Осмислили смо јеловник који је прихватљив нашем менталитету. Сарајлије не једу рибу и морске плодове, али једу пилетину, гљиве, поврће, сир. Данас имамо двадесетак јела на бази пилетине и десетак врсти пасте – каже Муамер Чолић.

Тик уз тај први ресторан, Чолић је пре четири године отворио и посластичарницу Чипас – Свит&Кејк, а затим, пре две године, у сарајевском насељу Пофалићи, и специфичан, самоуслужни концепт – ресторан на 900 квадратних метара где су смештени и ресторан и посластичарница и део за децу – Кидс пица. Током једанаестогодишњег пословања инвестирао је, према слободној процени, јер прецизну рачуницу никада није правио, око 700.000 евра. На питање да ли је исплатио инвестицију, каже кроз смех: „Одавно“.

– То се најбоље види на примеру посластичарнице, Чипас – Свит&Кејк. Тада смо узели кредит како бисмо покренули посластичарницу са планом да инвестицију вратимо за пет година. Ми смо је повратили за годину и седам месеци, што је три пута брже од првобитног плана. Осим квалитета, цене и промета, важно је било и то што смо се трудили да сав материјал, па и оно што би остало од неких колача, искористимо смишљајући нове рецепте – бомбице, торте сваштаре – што је донело додатни приход – искрено нам је испричао Муамер Чолић.

Током десет година пословања три пута је узимао кредит од банке, али ниједан пројекат није у потпуности финансиран позајмицама. Увек је то било 70 одсто кредита, а 30 одсто сопствених средстава.

– Чак и ти кредити које сам узимао били су специфични јер бих ја полагао депозит, а банка би ми пуштала кредит у износу тог депозита. Камата је била изузетно мала, нисмо је ни осетили. То је био начин да себе натерам да се више трудим, одричем и штедим, односно да од промета враћам рату и финансирам пословање. Профит би на крају био управо тај депозит. Уз максималну посвећеност, што мислим да захтева сваки приватни бизнис, могу да кажем да сам успео и постигао зацртано – каже Чолић.

Опширније у штампаном издању


У овом броју још и …

  • ПОБЕДНИЦИ ГEНEРATOР GAMECHANGER КОНКУРСА: Your Pet World и Зaнaтeриa најбољи дигитални пројекти
  • КРАЉЕВИНА НОРВЕШКА ПОДРЖАВА ЗАПОШЉАВАЊЕ МЛАДИХ У СРБИЈИ: За седам пројеката 510 милиона евра
  • ШТА ПОКАЗУЈЕ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНО ИСТРАЖИВАЊЕ ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ – ЕУРОБАРОМЕТАР: Опоравак од короне грађани Србије и ЕУ очекују тек за три године
  • ЧЛАНИЦЕ КОМОРСКОГ ИНВЕСТИЦИОНОГ ФОРУМА ПОЗВАЛЕ ВЛАДЕ РЕГИОНА: Успоставите “зелене линије” за брже кретање радника
  • Следећи број Економетра излази 8. децембра 2020.
Podelite ovaj tekst: