На уложени новац у фонд, куповином инвестиционих јединица, остварује се принос од најмање тридесетак одсто, што није могуће добити неким другим облицима штедње код нас

Уживајте у свету у коме новац ради за вас. Ако желите да инвестирате новац и остварите профит, Делта Плус – први инвестициони фонд на нашем тржишту, право је решење за вас.

Овако гласе привлачни слогани којим Делта Плус, први отворени инвестициони фонд у Србији, позива улагаче. Али, да није реч само о маркетиншким потезима, већ о могућностима да се заиста заради више него у било ком другом облику штедње, показује искуство готово свих развијених држава у нашем окружењу. Словеније, на пример. Суштина је у томе да се на уложени новац у фонд, куповином инвестиционих јединица, остварује принос од најмање тридесетак одсто, што није могуће добити неким другим облицима штедње код нас.

Тарифе

Приликом учлањења у фонд, то јест при првој уплати, наплаћује се фиксна тарифа од 300 динара за улазак у фонд, за административне трошкове. Приликом сваке уплате у фонд, Друштву за управљање плаћа се одређени проценат, који се креће до највише пет одсто, у зависности од износа.
Иступање из чланства наплаћује се до један одсто од укупне вредности исплаћених средстава, уколико је протекло мање од три године од када је члан купио инвестиционе јединице. У противном се не наплаћује никаква провизија. Све информације могу се добити на телефон Делта Плус инвестиционог фонда 0800 088 088

Како ће радити отворени инвестициони фонд Делта Плус, објашњено је у разговору са новинарима у понедељак 26. фебруара, пошто је, објављивањем позива потенцијалним члановима инвестиционог фонда – Делта Плус, први инвестициони фонд у Србији, званично почео да ради. Према речима Радмиле Бајевић, директорке Делта Плус, уплатом износа од хиљаду динара, колико кошта једна инвестициона јединица, постаје се члан и власник дела имовине фонда. Сваки грађанин може купити више инвестиционих јединица од по 1.000 динара а највише до динарске противвредности од 10.000 евра и то само док траје јавни позив. Јер, како капитал фонда буде растао тако ће се повећавати и доња и горња граница за улагања. Информације о улагањима и о вредности инвестиционе јединице, биће доступне свим члановима преко дневних новина.

– Одлуке о томе у шта ће новац бити улаган доносиће професионални тим менаџера, а ризик од губитка сведен је на минимум. Законом о инвестиционим фондовима прецизирано је да се 65 одсто улагања усмерава у хартије од вредности којима се тргује на Београдској берзи, док ће се 30 одсто улагати на светским тржиштима капитала. Ми смо се одлучили да улажемо у страна предузећа на тржиштима у региону. Фонд може улагати и у депозите – рекла је Бајевићева.

Циљна група Делта Плус инвестиционог фонда је управо становништво јер, како истиче, процењено је да су грађани Србије још опрезни када је реч о штедњи у банкарском сектору.

– Фонд омогућава члановима да иступе када год то пожеле, уз претходну најаву од три до шест дана, при чему плаћају провизију до један одсто – објаснила је Радмила Бајевић, уз напомену да је очекивана вредност капитала фонда до краја ове године 20 милиона евра.

Добит

Ризик увек постоји, али би, захваљујући управо томе што фонд улаже у различите облике имовине, требало да је сведен на најмању меру.

– Реч је о отвореном фонду, па тако сваки члан може, уз претходну најаву, да иступи из фонда и повуче свој улог заједно са приписаном добити. То може да учини у целости или делимично, али се увек повлачи одређени број инвестиционих јединица. Не може да се подиже само принос, као код камате на штедњу – рекла је Радмила Бајевић.

Према Закону о инвестиционим фондовима, инвеститори у те фондове ослобођени су плаћања пореза на принос. Радмила Бајевић подсећа да се приноси у земљама у окружењу крећу око 30 одсто, те да су грађани Србије сада први пут добили прилику да организовано инвестирају на тржиште капитала и да на тај начин остварују приходе.

Инвестирање првих средстава фонда у хартије од вредности почиње чим се прикупи уплата од 200.000 евра, што је минималан законски износ за почетак улагања. У фонд могу улагати домаћа и страна физичка и правна лица а један инвеститор не може бити власник више од десет одсто укупне имовине фонда.

О имовини инвестиционог фонда брине друштво за управљање фондом, које улаже расположиви новац, и стечену добит расподељује члановима, сразмерно улогу. Сваком члану се приписује просечна добит остварена од ових улагања.

За разлику од појединачног инвестирања на берзи, где је неопходно добро познавање тржишта, институција инвестиционих фондова омогућава заинтересованим грађанима да њиховом уштеђевином управља тим стручњака, улажући је у акције, обвезнице, банкарске депозите и у Србији и у иностранству.

Р. Н.