Ljudi u Srbiji su spremni da se uključe u filantropske aktivnosti, o čemu svedoče brojne akcije, koje smo uspeli da realizujemo. To su zaista sjajni ljudi velikog srca, spremni da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija bilo ličnim angažovanjem, bilo novčanom donacijom. Duboko verujem da zajedno možemo da stvorimo bolji svet, kaže Sanja Dejanović, dobitnica specijalne VIRTUS nagrade za individualni doprinos smanjenju siromaštva za 2021. Godinu u razgovoru za naš portal.

Za svoj humanitarni rad ove godine ste nagrađeni VIRTUS nagradom. Kakav značaj to priznanje ima za Vas?

VIRTUS nagrada došla sasvim neočekivano, kao i nominacija na osnovu koje mi je dodeljena. Kada deluješ iz srca, kada ti je služba svetu nešto bitno iz unutrašnjosti tvog bića, onda ne očekuješ ni nominacije, ni nagrade. Neizmerno sam zahvalna Trag fondaciji na nagradi, jer, najpre, ukazuje na to da neko obraća pažnju, da se na taj način širi svest o životu u koji je uključeno blagostanje onih koji ne spadaju u naš uži krug. Što se više otvorimo, ta saosećajnost i ljubav prema bližnjem (a to su svi ljudi i životinje oko nas) doprineće da nam svima na planeti bude bolje.

Tokom protekle godine pokrenuli ste više akcija za pomoć socijalno ugroženima. Koliko su građani spremni da se uključe u humanitarne inicijative?

Na osnovu  ličnog iskustva mogu reći da su ljudi prilično spremni da se uključe, jer svaku akciju koju sam započela, zahvaljujući podršci dobrih ljudi, izvela sam do kraja. Za protekle četiri godine, koliko aktivno volontiram za ACT fondaciju broj volontera se značajno uvećao, a pored Beograda, aktivirali su se i drugi gradovi u Srbiji. Kada sam u ime ACT fondacije, uz podršku i saradnju svojih kolega volontera, organizovala humanitarne večere i koncerte, bili su uvek posećeni i ljudi su donirali novac, koji je na najbolji način iskorišćen za socijalno ugrožene porodice. Muzičari i pesnici bi se, takođe, odazvali na moj poziv i svaki put mi govorili da mogu ponovo da računam na njih. Kada sam organizovala dodelu novogodišnjih paketića za decu, kolege-volonteri su se pridružili akciji, kao i dobri ljudi koji su donirali očuvane igračke, a neki su donosili i nove. Isto se dogodilo i kada sam organizovala dodelu paketa beskućnicima. Veliki broj ljudi je spreman da se uključi svojim aktivnim angažmanom u vidu volonterskog rada. Oni koji imaju manje vremena za takav način angažovanja, pomažu novčano, a, opet, svako daje u skladu sa vlastitim mogućnostima.

Navešću jedan primer: u decembru 2021. godine smo organizovali humanitarnu večeru u kafeu Zvuci Srca, divnom mestu ispod Čuburskog parka gde rade ljudi sa smetnjama u razvoju. Sav prihod od donacija bio je usmeren, kao i uvek, socijalno ugroženim porodicama. Jedna draga gospođa i majka svratila je do kafea i donela kovertu sa novcem. Rekla je da nema vremena da ostane na večeri, ali je došla da donira. Tom prilikom mi se zahvalila što organizujemo humanitarnu akciju tokom zime, jer je tada ljudima mnogo teže. Baš o tome je, kaže, pričala sinu u kolima na putu do nas. Leti je ljudima lakše i da rade sezonske poslove i da zarade za hranu, a zimi je i to otežano. Ganula me je njena priča, kao i način na koji podučava svoje dete. Ovo je dragocena prilika da se zahvalim svima koji su dali svoj doprinos na bilo koji način.

Kako ste došli na ideju da organizujete pomoć za domaćinstva u nepristupačnim selima na Staroj planini?

Ta ideja nije bila lično moja, ali kada mi je predložena, odmah sam je prihvatila, uz saglasnost upravnog odbora ACT fondacije. Naime, moja poznanica Dragana Božinović, koja je dugogodišnja aktivistkinja i koja je u Temskoj otvorila Muzej odbrane reka Stare planine, informisala me je da narod u tom kraju živi teško. Rekla mi je da ima puno starih ljudi, potpuno usamljenih, ali i mnogo porodica sa decom. Ona me je uputila i na osobu koja mi je prosledila spisak neophodnih stvari za dvanaest porodica, a nakon nabavke namirnica, spakovala sam pakete i sa prijateljem otišla da ih posetim. Ceo dan smo obilazili sela i ljude i teško je svedočiti o sudbinama tih ljudi. Deluje kao da su zaboravljeni.

Koliko je u Srbiji razvijena svest o filantropiji? 

Nisam sigurna koliko sam kompetentna da uopšteno govorim o svesti građana Srbije o filantropiji, ali mogu reći da ljudi koje srećem, bilo da deluju kao pojedinci ili u okviru udruženja, ljudi sa kojima se družim i sa kojima sarađujem imaju svest o značaju davanja za opšte dobro. I oni su zaista sjajni, hrabri, odlučni, ljudi velikog srca, koji znaju da naša sreća ne može biti potpuna ako postoji patnja oko nas. Ulaganje u tuđu sreću uvećava i našu.

Kakvi su Vam planovi za naredni period?

Što se daljih planova tiče, delujem uvek po osećaju, intuitivno, pa ćemo videti šta će 2022. godina iznedriti. Svakako imam u planu organizovanje novih humanitarnih veganskih večera, muzičko-pesničkih događaja, jesenju sadnju voćaka, verovatno i neku radionicu smeh joge ili nešto drugo što osmislim ili mi iskrsne na putu. Ko zna koja će se sve vrata otvoriti nakon ovog divnog priznanja, a sve u službi nečijeg, ali i opšteg dobra. Pozivam čitaoce da zaprate Facebook stranicu ACT Srbija i istoimeni YouTube kanal, jer je naš rad potpuno transparentan, da isprate najave događaja i da u njima učestvuju, kao i da se prijave ako žele da volontiraju, rekla je Sanja Dejanović na kraju našeg razgovora.