„Veoma je važno da se širi ideja filantropije, pogotovo među mladim ljudima. Treba širiti pozitivnu energiju, empatiju, filantropiju svakodnevno, jer su mnogi mladi okrenuti ka nekim drugim stvarima, poput društvenih mreža, igrica na kompjuteru, a umesto toga mogu svakog dana da učine neko dobro delo. Trudimo se i nastavićemo da se trudimo da podstičemo dobročinstvo“, smatra Sandra Tomić, dobitnica specijalne VIRTUS nagrade za individualni doprinos smanjenju siromaštva za 2022. godinu. Ona je ekonomska tehničarka iz Veternika, koja već 15 godina nastoji da ublaži posledice siromaštva kojim su pogođene njene komšije i sugrađani. Sandrine filantropske aktivnosti usmerene su na rad Udruženja „Iz drugog ugla“ iz Veternika, koje okuplja osobe sa invaliditetom i ulepšava njihovo slobodno vreme, kao i vreme njihovih porodica. U intervjuu povodom osvajanja specijalne VIRTUS nagrade za individualni doprinos smanjenju siromaštva za 2022. godinu, sandra Tomić kaže:

“Želim da se neizmerno zahvalim Trag fondaciji na dodeli ovako prestižnog priznanja. Specijalna VIRTUS nagrada za individualni doprinos smanjenju siromaštva za mene je veoma važna, kao i za Udruženje „Iz drugog ugla“ Veternik. Ova nagrada mi daje još veći podsticaj da nastavim sa radom posvećenije i bolje. Takođe, to priznanje je odskočna daska za još veće izazove i potvrda da sam uspela u svom radu i zacrtanim planovima i ciljevima.

Vi ste jedan od osnivača Udruženja „Iz drugog ugla“, koje okuplja osobe sa invaliditetom. Koje aktivnosti se realizuju u okviru tog udruženja?

U okviru udruženja svakodnevno prikupljamo polovnu, očuvanu odeću i obuću za sve članove, obezbeđujemo kuvane obroke najugroženijima, pakujemo pakete sa osnovnim životnim namirnicama, higijenske pakete, obezbeđujemo besplatna ortopedska pomagala. Takođe, članovima smo obezbedili besplatno korišćenje bazena tokom cele godine, vodimo decu na klizanje, organizujemo razna događanja, posebno povodom nekih bitnih datuma, kreativne radionice, pripremamo uskršnje i novogodišnje paketiće za decu, školski pribor… Obezbedili smo i povlašćene godišnje karte za članove za kupalište na Štrandu, povlašćene godišnje karte za gradski prevoz u Novom Sadu, organizujemo humanitarne koncerte, humanitarne dvorišne rasprodaje i još mnogo sportskih aktivnosti, kako za decu, tako i za starije članove.

Kako ste došli na ideju da organizujete pomoć socijalno ugroženim porodicama i samohranim majkama. Koliko su građani spremni da u tome pomognu?

Ideja je potekla od mene, jer je moj suprug sa svojih 30 godina nesrećnim slučajem postao osoba sa invaliditetom. Sin nam je tada imao 3 godine. Morala sam da se borim i izborim da sačuvam porodicu. Želela sam da pokojnom suprugu pokažem da nije sam, da nismo jedina porodica u kojoj je osoba sa invaliditetom, i da možemo da nastavimo normalan život, da se družimo i putujemo. Znajući kako je nama, kad ostaneš u trenutku bez svega i život ti se okrene u sekundi, činilo mi se prirodnim da uložim sav trud i vreme da pomognem i drugima koji su se našli u sličnoj, bezizlaznoj situaciji. Inače, uvek su me pogađale tuđe priče, pogotovo sam „slaba“ na decu i nikad nisam mogla da ostanem imuna na probleme. Teško mi je da gledam da drugi pate i nikad neću dozvoliti, koliko je to u mojoj moći, da se bore sami. Prijatelji i zajednica se zaista trude da pomognu, pogotovo kad je neka hitna situacija, i veoma sam ponosna na to. Bude nekad veći odziv, nekad manji, ali razumemo mi sve; teška vremena su nastupila.

I drugi članovi Vaše porodice se bave filantropskim aktivnostima. Koliko je važno da se širi ideja filantropije, posebno među mladim ljudima?

U pravu ste, moj sin Đorđe je od malih nogu uz mene i podržava me, kao i ja njega. Humanitarni rad je njegova svakodnevica. Premalo je 24 sata, jer pored svojih obaveza, on bude tu da preveze, odveze, finansijski pripomogne, popravi, kreči za sve one kojima je to potrebno. Ulaže sebe maksimalno, jer tako živi od malena, i to je za njega sasvim uobičajeno. Sve što oboje radimo, radimo iz duše i srca. Ponosna sam na njega, jer je pun empatije i drago mi je što je oformio svoj tim mladih i preneo na njih ljubav prema humanitarnom radu. Svakog dana sam sa njima; naravno, još uvek uče neke stvari, ali sam uvek tu za njih i imaju moju bezrezervnu podršku, koju i oni pružaju meni. Važno je da se širi ideja filantropije, jer ima dosta mladih ljudi, koji ne posmatraju to kao mi, što je nama veoma neobično, pošto se to nama podrazumeva, ali svakodnevno, družeći se sa nama, prateći rad udruženja, uključuju se i oni u aktivnosti i drago mi je što je to tako. Treba širiti pozitivnu energiju, empatiju, filantropiju svakodnevno, jer mnogi mladi troše vreme na neke nevažne stvari – mislim na mobilne telefone, društvene mreže, igrice na kompjuteru, umesto da svakog dana učine neko dobro delo. Trudimo se i nastavićemo da se trudimo da to promenimo.

Kakvi su vam planovi za naredni period?

Što se tiče planova za naredni period, imamo ih pregršt. Najpre, nastojaćemo da pronađemo što je moguće više  ljudi velikog srca – stalne donatore, da nam pripomognu finansijski, jer potrebe udruženja rastu kako se broj članova povećava iz dana u dan. Takođe, trudimo se da pronađemo još firmi koje će donirati kuvana jela, osnovne životne namirnice, artikle za higijenske pakete. Planiramo puno aktivnosti druženja, kreativnih radionica, izleta, a mladi pak imaju neke svoje druge ideje i aktivnosti kojima mogu da pomognu udruženju.