Око 90 одсто пољопривредног извоза одлази на три тржишта са којима имамо споразум о слободној трговини: ЕУ, ЦЕФТА и Русија. Треба пронаћи нова тржишта на која би Србија пласирала пољопривредно-прехрамбене производе, а то захтева инвестиције, субвенционисање производње квалитетне хране и добру промоцију, оцењено је у Привредној комори Србије
Пшеница је наш велики извозни адут: Српски примарни производи чине три четвртине укупног извоза пољопривредних производа
У последњих седам година српски извоз пољопривредних производа стагнира. Али, када се узме у обзир да чак 90 одсто пољопривредног извоза одлази на три тржишта са којима имамо споразум о слободној трговини, ЕУ, ЦЕФТА и Русија, јасно је да је диверсификација извоза ове гране привреде хитно потребна. Занимљиво је и поређење које показује да се Европска унија од 2001. до 2017. године проширила чак три пута, док је у истом периоду учешће пољопривредних производа у укупном извозу Србије на тржиште ЕУ остало на истом нивоу, од око 50 одсто. Веома је неповољна и извозна структура јер српски примарни производи чине три четвртине, док је само 25 одсто производа већег степена прераде. Очигледно је да овај сегмент српске привреде вапи за новим инвестицијама, посебно ако се има у виду да индустрија хране има највећи потенцијал за извоз, а да су ефекти за сада скромни.
Ове податке и ставове о пољопривредном извозу поделили су представници Привредне коморе Србије, министарстава пољопривреде и трговине, као и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација (УН ФАО) и ЕБРД на округлом столу под називом “Диверсификација пољопривредног извоза – Пут напред за пољопривреду Србије”, који је одржан крајем фебруара у Привредној комори Србије (ПКС) у Београду. Они су се углавном усагласили и око решавања проблема у овој области, а то је, пре свега, да држава треба да субвенционише производњу квалитетне хране и подржава оне привредне субјекте који могу да повуку читав ланац производње, и да су инвестиције од пресудног значаја. Такође, како су истакли, не треба занемарити ни промоцију на тржиштима на којима Србија није присутна и проналажење нових тржишта на којима би наша земља успешно могла да пласира пољопривредно-прехрамбене производе.
Фото: ТВ САТ
Опширније у штампаном издању
У овом броју још и …
- Лизинг за неколико минута, кредити са фиксном каматом
- НAПЛATA ПРOИЗВOДA И УСЛУГA MOБИЛНИM TEЛEФOНOM ИЛИ TAБЛET УРEЂAJEM: Кeш aпликaциja Приврeднe кoмoрe Србиje
- ФИЛАНТРОПИЈА У СРБИЈИ: ДА ДОБРО НЕ ОСТАНЕ СКРИВЕНО: Додељене традиционалне Виртус награде
- ПОЛИСА ДОБРОВОЉНОГ ЗДРАВСТВЕНОГ ОСИГУРАЊА ЗА СВЕ РАДНИКЕ: Лидл брине о запосленима
- Следећи број Економетра излази 7. маја 2019.
