Budžetski deficiti su smanjeni, inflacija snižena, monetarna politika centralnih banaka je dobra, javni dug pod kontrolom, rastu lična i javna potrošnja. Ali, istovremeno postoje i: male investicije u infrastrukturu, niska zaposlenost i manji broj radno aktivnog stanovništva, jer najobrazovaniji napuštaju države Zapadnog Balkana. To su veliki ekonomski gubici koje je gotovo nemoguće nadoknaditi, upozoravaju eksperti međunarodnih institucija
Problemi su zajednički, privrede su povezane, svi se zalažu za saradnju, svi dele geografski prostor zapadnog Balkana, ali su i dalje zatvoreni u svoje atomizirane ekonomije. Spajaju ih samo tradicionalni susreti na atraktivnim primorskim lokacijama, kao što je onaj u crnogorskom luksuznom hotelu Splendid u Bečićima. Tako je bilo i ove godine. Od 13. do 15. juna održan je 8. Samit ministara finansija, guvernera i direktora poreskih uprava regiona, pod nazivom „Finansijska i monetarna stabilnost regiona u uslovima usporenog privrednog rasta u evrozoni“. Od ove godine ovaj skup nije više brend nedeljnika NIN, već se održava u organizaciji Saveza ekonomista Srbije i uz institucionalnu podršku Ministarstva finansija i Centralne banke Crne Gore.
Šta se, dakle, promenilo u prošlih godinu dana, između dva susreta u Bečićima, u radu centralnih banaka regiona, u stanju državnih finansija i u sprovođenju reformi poreskih uprava u državama regiona Zapadnog Balkana? Odgovor je da je i ovogodišnji susret doneo ponavljanje tema i sektorskih problema, samo su podaci ažurirani. Iako nisu bili prisutni predstavnici svih zemalja Zapadnog Balkana (upadljivo odsustvo predstavnika Ministarstva finansija i centralne banke Srbije, a takođe i Severne Makedonije), stanje ekonomije je toliko slično u regionu, da se lako mogla steći kompletna slika.
Najmanje je bilo učesnika na panelu guvernera, kojim je skup i otvoren. U razgovoru su učestvovali Radoje Žugić, guverner Centralne banke Crne Gore, Gent Sejko, guverner Banke Albanije, Senad Softić, guverner Centralne banke BiH, i Fehmi Mehmeti, guverner Centralne banke Kosova* (predstavljanje zvezdicom, u skladu sa Briselskim sporazumom), kao predstavnici Zapadnog Balkana, a tu se našao i Majkl Faulend, viceguverner Hrvatske narodne banke, kao predstavnik države koja je već u EU, pa ima bolji status od ostalih kolega.
Foto: A. Dimitrijević
Opširnije u štampanom izdanju
U ovom broju još i …
- REVIZIJA I RAČUNOVODSTVO: Kako dokumentovati isplatu naknade za prevoz
- IZ BANKARSKOG UGLA: Zašto je važna emisija srpskih evroobveznica
- ENRIKO SAMER: „Pojas i put“ važna i za Trst
- DIGITALNI VODIČ: Srbija prva u regionu uvodi 5G
- POSLOVNA SAZNANJA: Nebo je granica
- ANKETA MAGAZINA BIZNIS O BREND KULTURI
- TV SLIKE I PRILIKE: Kako biti blizu istine
- Sledeći broj Magazina Biznis izlazi 20. septembra 2019.